Prosvetni glasnik

НАУКА И ИАСТАВА

мовца, као крајним тачкама, види се, било је катуњана Влаха; а.ш који су туда по имену Власи товили своја стада, за сад а може бити и за навек остаће тајна. Могло би се само нагађати да је станигате њихово — но свој прилици — било на данашњем Кокогаару, јужно од Копривнице. Свакојако, ово је нова и јога неутрвена стаза, којом пођосмо да тражимо објагањења и да стварамо у мислима бледе слике о животу из далеке нрогалости старога Копаоника; али ово јеи једини пут, што нам даје могућности да у недостатку писаних споменика пронађемо изгубљени кључ за читање оне тајанствене азбуке, којом је исписано и остављено тами заборава скоро свако местанце на њему. А ова нагаа повргана опажања о старим влашким насељима на планинама и повијарцима јужнога. Копаоника налазе довољно потврде у научном мигаљењу Ст. Новаковића, који у Гласу XXIV страна 144. вели: , сва готово села, којима су имена од присвојних придева, може се скоро за извесно знати, да су или основана од каква властелина или баштиника, илп да су му припадала". Ако, дакле, ово правило о постанку села ирименпмо и пренесемо на постанак имена брда, висова, висоравни, потока и долина — онда логички је мислити да су наше претпоставке потпуно тачне. Даље, ако узмемо на ум патријархалност старих и садашњих пастира, чији би живот био скоро истоветан, а који су онда (као год и данас) имали своја одређева пасишта, пландишта и појила за, .стоку, ма да земља није била њихова својина него заједничка — инак они су се туда највигае бавили и кретали; они су на гдекојем земљишту били једини посетиоци; они су га оживљавали својим стадом и својом посетом, па је по њихову имену и прозвано. Занимљиво је да ово правило можемо потврдити конкретним случајима из нагаих дана, од којих ћемо навести само 2—3. Године 1878., кад смо се доселили из Копорића у Г. Јогааницу (срез прокуп.), затекли смо село пусто, јер су се Арнаути раније били иселили. Тада као нови досељеници, осим села, нисмо знали ниједно име најближе околине; али су моји сељаци брзо крстили и назвали поједина места, у Г. Јошаници, или по облику самога земљишта, или по имену оногакојије први на њ ступио, те ма шта радио. Тако један извор на Јастрепцу назван је „Јоцина Вода" по Јовану — Јоци — Симићу, који је пре 3—4 године умро, а који је први тај извор пре 20 година, чувајући овце, нашао, очистио га и на њему воду захватао. Друго место прозвали су Дикин Граб" по Гисти — .Лдпеи — Ђорђевићу, који је наједном брежуљку под грабом, чувајући стоку, одмарао се и често под грабом спавао. Данас је тај граб исечен, али самом брежуљку остаде име „Љжин Граб". -- Без сумње, на овај начин али давно и давно постала су имена оних места у Копорићу, која смо напред поменули, а чије основе налазимо у именима Влаха светостеванске хрисовуље.