Prosvetni glasnik

720

шросветни гласник

бољи духови иоследњег стодећа, Ајлер, Лагранж и т. д. могди су само то иаставити даље а да ипак не успеју да га надмаше. Иаскад га је назвао првим човеком на свету. Паскал (1623—1662. г.) је био преран и изванредан дух, који се појавио на свет. „Схвативши са" урођеном оштроумношћу дух Каваљеријева метода недељивих, он му је доказао сву јачину и вредност, примењујући га на један општи начин код тешких геометриских питања. Његова истраживања, која дају скупоцен спомен о јачини духа људскога, додириваху из близа интегрални рачун; она су веза између Архимеда и Њутна". (Сћав1е, Арегди 1)181. раде 93). Бројни троугао Паскадов јеједна од његових најдуховитијих концепдија. „То је једна врета генеалошког дрвета, код кога помоћу произвољнога броја, написана у једном од троуглових углова, писац образује наизменце и на. најопштији начин све бројеве представљене у слици, одређује односе, који постоје између бројева, што ту удазе и раздичите збирове, који треба да се добију као резудтат сабирања оних бројева, који су на истој линији, узетој произвољно, са интересантним применама ових начела". (Вобзи!, ћЈб1он'е с1ез шаЉетаИсЈиеб). \УаШ$ (1616—1703. г.) се одао врдо рапо математичким наукама, у којима је развио свој прави ђениј. Он је радио дуго на универзитету ОксФордском, учинио је спецпјадну примену Еаваљеријева метода недељивих у својој Аритметици бесконачних, открио је да су именитељи раздомака у ствари степени са негативним изложитељима и пронашао је метод интерноловања. „Његова дела су проширида укус и дух аналитичких истраживања, те се у брзо појавила множина интересантних новитета ове врсте". (Возви!, 1ш1, с1ез тпаШетаШЈиез). Пола века доцније, пошто је Декарт открио Аналитичку Геометрију, појави се други, велики проналазак, инфинитезимални рачун Аајбницов (1646—1716. г.), и Њутнов (1642—1727. г.), који је премашио сваку границу домашаја математичких наука. Овај велики пронадазак, који замењпваше врло корисно метод Каваљеријев и Фермат-ов, примени се исто тако са врло великом лакоћом и на велики број природних појава. Он се одмах ноказао, вели Кондорсе, „као најбогатије средство од свих открића, која су људи икада имали". Од тада наука о диФеренцијалном и интегралном рачуну и њиховим безбројшш применама у Анализи, Геометрији, Меканици и т. д. постаде готово искључиво предмет размишљања и рада најсдавнијих математичара. Адгебра за њих беше, у ствари, само једна врста улице, која води у огромни простор са бескрајним хоризонтом, чије све делове они жудно испитиваху. Међу тим, треба додати, да, одајући се потпуно овим новим спекулацијама, многи нису презрели да употребе свој дух на истраживање онога, што унрошћава и обогаћује елементарну науку. Они су даровали Адгебри она дака правида, оне духовите методе, оне јасне принципе, за