Prosvetni glasnik

124

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

описи пуни ашвости, а и указивања на природне депоте; представљаше је у њима и просто и јасно готово и за ученике нижих разреда а слободно сваког терминологаког баласта. Што се тиче самог излагања градива у описима биљних врста, оно је такво, да преовлађује вођење рачуна о једном правцу, који, има већ 50 година, но појаву главног Дарвинова дела „Поетанак Фела", дрма и зоолошком и ботаничком науком, а од 15 година на, овамо и њиховом наставом — а то је т. зв. биолошки (у ужем смислу) правац или еколошки правац, како га ту скоро Немци прозвагае, а по коме се највигае полаже важност на узајмично-узрочни однос између грађе биљног или животињског организма и радња у њему, као и између целе организмове јединке и околне средине. У кратком предговору своје књиге сам се Шмајл изражава овако: Да се у иогледу терминологије ограничио само на најнужније, од породица изложио је дијагнозе само најважнијих, а готово све су слике у књизи снимљене неносредно из природе. У погледу термина ишао је много даље но што је уобичајено у другим^ уџбеницима, јер је мишљења да сувишна пажња и обзири према овима у настави омрзну ученику иначе пријатно и интересантно занимање с биљним светом, и он мисли да ће и то наићи бар код већине стручњака на одобравање, као и оно што он указује, да је у најновије доба готово елементарном силом утрло пута код наставника најразличнијих школа сазнање, да вредност и биолошке наставе није само н искључиво у утискивању у ученичку свест стручних термина, у системовој потпуности ( као да од ученика хоЛемо велике систематичаре) и томе подобно, него у увођењу ученика систематски, с планом у схватање и разумевање природе (и њених уредаба, додајем ја). И ако више материјалних жртава стаје, ипак се није хтело да се по уобичајености преносе из старијих уџбеника до сада већ познате слике, него су готово све нове и снимане непосредно с природе, јер не у „ауторима" (ма највећим) но у самој природи имамо праве и истините узоре, које само треба вешто и успегано — снимити! Кад буде одштампана и III свеска, онда ћу читаоцима „Пр. Гл," још ближе и нотпуније изложити о томе, какво мишљење има Шмајл о целокупној ботаничкој настави и како га је управо на пракси у овој својој ботаници извео. Али ћу и овом приликим јога ненгто рећи о његовим описима појединих породичних важнијих представника. Мало даље превешћу их неколико и то оних биљака, о којима се учи и у нашим основним, грађанским и средпим школама. Ко исте прочита, одмах ће из њих јасно уочити да ботаничка настава, како лепо вели и Ф. Пфул из Позена, није и не треба више да буде за то, да ученик изучи само што је могућно већи бро.ј биљних врста и њихових породица или да само уме разликовати рескаст лист од зупчастог, левкасту круницу од тањирасте, шш да поброји белеге, којима се купусов род (Вгаззка) од-