Prosvetni glasnik

оцене и прикази

125

ликује од слачичина (бшарјз), но је дакде данас готово општа сагласност у томе да морфологија а ни систематика биљака не могу битн а и ш ботаничке наставе. Истина Б 1 . КлепНг-бегШТ у своме предавању .0 ботапичким и зоолошким уџбеницима" на X главном год. скупу у Гисену с разлогом вели да се не смеју занемарити ни морфологија (органограФија п анатомија) и систематика , јер и за ученике важну ствар сродност организама резултујемо само из Форме (облика и грађе) а не може се извести из прилагођивања, која су, као што је познато, често код најближих сродника веома различна; — али се мора водити озбиљна рачуна и о екологији и физиологији. И биљка је живо биће, створ прожет извесним животом, „а овај је увек (ма био и биљни) интересантан с које га год стране узмеш,' па и у настави имају и треба.ју ученици да разумеју и биљкине животне појаве, да пронађу њене жлвотне погодбе, да науче, како се биљка храни, како се брани од непогода и многих непријатеља, који јој живот угрожавају, и како се брани од иролазности, којој све што је земаљско подлежи, т.ј. како се множи и како се брине за потомство, док исто опет на своје ноге не стане и само се не узбрине за се. II то су дакле питања, која се имају одгоненути у ботаничкој настави, у којој биљка није више суви хербариумов делић но жива дакле тварка: део великог организма „природе," в у којој све себи за целину тке, једном у другом живи и тке ". Нека. питања, као н. нр. храњење, Шмајл је оставио за III св., а многа расматра и у овим описима и то може се још сада рећи тако као гато и он изречно вели, да далеко преовлађују над морфолошким питањима и над питањима систематике, веома вешто и управо мајсторски избегавши { све могућне опасности западања у безизлазне Фантасгерије односно целисходности у организацији једне биљне јединке као и у погледу њена односа нрема околној живој и мртвој природи. Но кад смо код овог, рећи ћу још да за постигнуће жељених резултата овим описима захтева се и више рада и веће умешности у настави, него ако бисмо, заједно с Кребсом, били мишљења да биолошка настава, бар у с.војим првим почетцима, мора носити Флористички гевр. Фаунистички карактер. Ако игде то овде код оваквих Шмајлових описа вреди она изрека: Два пут непосредно у природу и њен живот, а само једном у књигу, ма она, као ова Шмајлова, била .једна од најбољих и без икаквих застарелнх погледа и података, а написана јасно и разумљиво и за млађе ученике. Никако се не смеју еколошки Факти ученицима само саопштавати из књиге или их упућиватн да из ње једино читају, јер ће тако од њих бити лук и вода, отићи ће се у празни и штетни вербализам без стварног разумевања, и неће се добити оно што се данас с правом тражи од добре и темељне ботаничке наставе: „Да у истини ученику развија разум и ироширује духовни видокруг ; да му изоштрава посматрачку моК; да му да стварног и корисног знања; а и да му развије естетичка и религиозна осећања" (проФ. Бг. Бе^тег из Јене у