Prosvetni glasnik

134

ПРОСВЕТНИ ТЛАСНИК

у Ломбардијској Равниди виђамо је обавијену око дудова, а јужније да се пуза уз брест и тополу. А као у Немачкој и у од старине виноградарској земљи Ита.шји, тако укусно виново грожђе узрева и у Француској (наведи њене важније винодељске 1 покрајине), Шпанији, Португалији, Швајцарској, Аустрији, Угарској, Србији, Грчкој и на острвима Средиземног Мора, у Румунији и Јужној Русији, у целој Предњој Азији, на Мадери и Капланду, у Сев. Америци и на многим другим местима на земљи. Тако на дадеко распрострањена биљка наравно да живи под најраздичнијим односима (односно земљишта, топлоте, влаге, неге и томе подобно). Отуда од ње и има ислики број одлика или сората, које се једна од друге разликују нарочито облнком, величином и израслима на лишћу, као и обликом, бојом и изврсношћу бобица и величином гроздова. 2. Корен. У топлијим зеиљама већином никако не пада киша за велики део године и то баш у време, када винова лоза носи цвеће и када грожђе сазрева. II у нашим виноградима пред крај лета и у првим јесењим месецима површни земљини слојеви често су у великом степену исушени. Али пошто лозини корени иду дубоко у земљу, и за ово време могу довољно воде добавити 3. Чокотово или гиџино дебло и његове гране („лозе" у ужем смислу) обложене су сивомрком кором, чији се изумрли слојеви одљуштују у виду пругастих пантљичица. До душе чокот у дубокој старости може дбстићи дрветову чврстину, но гране остају увек сразмерно мекане. Нарочито ово важи за најмлађе гранчице („ластаре"), које с пролећа избијају из мркољуспастих пупољака (о овима ближе код дивљег кестена). Пошто је пробитачно за дивљу или подивљалу вињагу, да би што је могуће брже донрла до сунчаног врха оног дрвета, уз које се пуза, њен годишњи ластар („летораст") расте преко целог лета (на против је код дивљег кестена, липе и другог дрвећа). Обделавана винова лоза задржала је ово својство и не ретко има леторасте од 4 и више метара дужине. Но ови су тако слаби, баврљасти да не могу*држати ни себе саме, а камо ли кад су грожђем оптерећени. Отуда дрвенасте чокоте са дугачким гранама разастиремо иреко чардаклија или османлука, а џбунастима ио виноградима придајемо јаке притке за придржавање и наслон. Сем тога виноградар се преко целе године најревносни.је стара да сваком чокоту прибави довољно светлости и ваздуха, као неопходне за добро успевање: и зато, најбоље маказама одсеца све излишне ластаре и заперке, чврсто везује гране с грожђем, и томе подобно. Дивљој или подивљалој вињази нико не чини такву негу, и зато би морала остати

1 Где се баве и даљом прерадом вина, те је винодеље ширн појаи од впноградарства. Р.