Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ЦРИКАЗИ

133

Б) Најближе сроднице. У хдадовитој шуми, као и на иустој пескуши, по влажним као и сувотним дивадама, на равници као и у планини: свуда налазимо љубичице, које су због немања мириса према описаној као „дивље". Има их веома разних врста, које је доста тешко од других разликовати. Најчешћа је У1о1а сашпа са својим дугочланим стаблом и с отворено плавим цветотпгма а белом остругом. — Ипак је најпознатији дан и ноЛ (\ т 1о1а 1псо1ог), кога налазимо свуда по пољима и испустима. (Од куда је по народној скасци дошло име овој љубичици?). Лако је уочити значајну разлику између њених појединих јединака, тако: неке имају цветове велике, дивно-плаветне или плаве и беле (жу.те); де.к на против друге имају круничине листиће мале, неугледне, већином бледожуте или и плаве и жуте. Ова разноликост у најприснијој је вези с начином оирашивања! Велики, уиадљиви цветови имају једино аосредничко оирашивање, док на аротив у ситних, неугледних цветова је самооирашивање ' Испитај крој њихових стубића и изведи то ближе! — Крупноцветна одлика пољског дана .и ноћи и неке друге сродне врсте су прапретцн питоме, баштенске љубичице.') Систематско оплемењивање ове дивне баштенске биљке почело је тек почетком XIX столећа, а какав је резултат њиме постигнут, о томе најречитије говори чудна величина и великолепност од разноврсних боја у њених сомотних цветова. Винова лоза (УШб уЈтЊга) 1. Домовина и расиростирање. Држи се да виновој лози домовину треба тражити у земљама око Средиземног Мора. Потпуно дивља и дан дањи појављује се још у шумама Западне Азије, у којима она као пузава вињага бујно расте до круна највиших дрвета. И чокоти, које налазимо у шумама поред обала Дунава и Рајне, свакако биће дивље биљке. Подивљала јавља се винова лоза и у свима земљама, где се год виноградарство обделава. Због укусних бобица човек је винову лозу од памтипека (од Ноја) гајио и по великом земљину делу распростро. Као биљка умеренијих предела не подноси ни хладни север ни жарки појас. У Немачкој од прилике успева до 52° северне ширине, и то грожђе јој до 51° може сазревати већином само поред кутњих зидова, које сунчани зраци јако загревају. На против јужније од тога, норед Рајне, чије су обале просто окићене виновом лозом, поред Мозела и Ара, Мајне и Некара, у Франкену и Бадену и многим другим местима., винова лоза успева и на отвореном пољу као и на присојитим падинама тамошњих брежуљака. Тамо, где сунце јаче греје, као у Јужној Тиролској, саде је око хладњака;

' У Крушевду је зову папушца, а док. Еозарац папучпцом зове биљку Са1сео1апа из пор. Регзопа1ае. — РеФ.