Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

213

„повела" један је ученик написао .водида каждни денБ"; меето „свое стадо" један је ученик написао .свое маленвкое бћдное стадо", место речп „вт, поле" један је ђак нанисао „вт> пустшннни л.4ст>" и т.д. Најпосле трећа група садржи у себи дометке емоционалног карактера, нпр., страшнан гадгока, опаснал гадгока, ужаснан гадгока, ужасно болвно и т.д. Ако срачунамо број погрешака, које се односе ка свакој од тих група, онда ћемо видети, да их је највише у првој групи, у другој их је нрибдижно три нута мање и, најпосле, у трећој групи имамо само неколико усамљених случајева. II тако, можемо закључити, да погрешке при памћењу кратке приче могу бити разних родова: најчешће се нека реч замен>УЈе другом, која ииа исти значај; у другим случајевима ученик нака,рађује смисао речи или сам додаје нове речи; најпосле, у врло малом броју случајева меша се и емоционални елеменат. Наш материјал јотп се не може сматрати потпуно обрађеним, — још нам остаје да проучимо посебно, које се баш рочи замењују синонимима, и у каком се односу налазе ти синоними према одговарајућим речима прочитанога, текста. Нећу се дуго задржавати на том питању, ко.је може бити добро изложеио само онда, ако се удубимо у детаљност, рећи ћу само то толико, да, срављујући речи текста са изразима написаним место њих, јасно видимо, да мешавине те бивају најчешће у оним случајевима, у којима реч текста не припада дечјем разговорном језику; у тим случајевима ученици подмећу ону реч, коју су навикли стално употребљавати у говору. Такви су у општим цртама резултати, којима нас је довело проучавање извршенога огледа. Вршење сличног огледа у разреду не одузима више од четврт часа времена, а анализа одговора, и марљнва обрада истих одузима готово целу недељу. Потребно је напоменути, да су то још огледи, извршени само над 40 ученика и са сразмерно кратком и простом причом; лако је замислити, колико ли је тешка обрада одговора, кад број ученика премаша, на прилику, стотину и кад је текст дужи. Метод обраде, међутим, увек остаје један исти; један од главних услова овде треба да је овакав: треба постепено прелазити од простога сложеннјем и не нрекидати запсчето проучавање све дотле, докле га не исцрпеш у свима подробностима. Да лаведемо други пример квалитативног проучавања, који спада у најсложеније облике, где о бројним подацима не може бити ни речи, при том ћемо изложити тај пример краће, пошто ћемо се у другом делу детаљније задржати на њему. Оглед, о коме говоримо, тиче се способности посматрања и општег интелектуалног правца учениковог, он додирује масу различних психичких Функција и састоји се у томе, што ученицима дају прост предмет, на прилику, перо, и веле: опишите ово иеро у времену од пет минута. Резултат огледа, извршеног у разреду над 20 ученика, износи се у облику двадесет писмених одговора, који на први поглед потпуно не личе један на други; неки су од тих одговора кратки