Prosvetni glasnik

212 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и укусида се 33 2 5 нћсколвко разг 23 9 8 вт> руку 29 10 1 Б1зднад 28 11 1 жешдина 26 3 11 отт. 9того умерда • • • 38 1 1

Разгледајући ту таблиду, видећемо, да неке речи није нико заборавио, а друге пак речи многи су заборавили. Нри замењивању једних речи другима такође налазимо вслике разлике. Нрво ћемо проучити случајеве, у којима су речн биле савршено заборављене; скупљајући у једну групу оне речи, које нису биле заборављене, а у другу — речи, које је заборавио мали број ученика; проучићемо, да ли нема каквих општих црта међу речима, које припадају свакој од тих двеју група. Прва група речи, које готово нико није заборавио, ово је; „Старал крестванка, повела, свое стадо, гадкжа, укусила се, жешцина, отт. атого умерла". Друга група речи, које није запамтио највећи број ђака, ова је: „которал жила вт. маленвкомт. домћ, Реколе, спрлтовшалсл вт, хворосгћ, бросиласБ на нее." Најпосле, речи, које су заборавили не тако много ђака, као претходне, ово су: „64 лћпт,, вт> поле, вђ то времл какт> она рвала траву, вћсколвко разг вг руку, бћднад." Овде се види дивна правилност; међу речима у свакој од тих трију група јасно се опажају опште црте. Прва се група састоји из најважнијих речи прочитане приче, — те речи чине реченицу, која казује суштину приче; њих готово нико није заборавио. Друга се група састоји искључиво из сноредних речи, које немају важности за суштину приче; најпосле, трећа група такође се састоји из споредних речи, но које већ стоје ближе дејству, описаном у причи. Ми, дакле, можемо већ извести закључак, да при причан>у лаке приче ученици памте поједине речи према њиховој важности; што је реч важнија за суштину приче, тим се боље и памти. Нећемо се задржавати на важности тога закључка, пошто ћемо о томе говорити у другом делу овога нашега рада. Сада да разгледамо ученичке одговоре у погледу нетачних речи. Ако саставимо списак свих погрешака, које су ученици учинили, а по том проучимо тај списак, онда га је лако разделити на иеколико група. Ирвој групи припадају сви они сдучајеви, у којима су ученици место прочитане речи написали друге речи, које имају исто значење, нпр., место речи „стараа крествлнка" 14 ученика нанисали су „старан жентцина"; место речи „бросиласБ на нее" 8 ученика написали су „кинуласв на нее", један је написао „прнгнула на нее"; место речи „укусила" тројица су написали „ужалила" и т.д. Другој груии припадају они случајеви, у којима су ученици додали по једну или две речи, изменивши, на тај начин, у неколико и сам смисао; на пр., место речи „Старал крествлнка" један ученик написао је „бћднад старал крествлнка"; место