Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

333

У све се то меша и частољубље; свака школа хоће да буде победилац према својим супарницама, те кад је утакмица у игрању или веслању, лзашиље своје најбоље ђаке у том погледу и нарочпто за то прииремане. Тако је Харау однео победу прошле године над Итном, па се нада да ће победити и ове године. Данас њих једанаест највећих и најокретнијих ученика бране част и углед школе у игрању против једанаесторице, који су у циљу такмичења дошли из Лондона: два заставника обележавају, са заставама у руци, границе: с једне и с друге стране су стотине дечака, који поиздаље пажљиво мотре на игру и пљескају добрим, ударима. Ствар је сасвим озбиљна; противници припадају једном чувеном друштву крикетоваца, и сви су до дивљења и снажни и окретни и хладнокрвни; ови дечаци и младићи имају право да се страсно предају једном вежбању, које озбиљни људи сматрају често за главну ствар у своме животу. — У овој земљи има у ствари џентлмена, који живе животом грчких атлета с тежњом све већег усаиршавања у том правцу; они се према томе нарочито хране, уздржавајући се од сваког претеривања у јелу и пићу; усредсређују сву бригу на развијање мишића и у тој сврси подвргавају се начину живота који наука за то препоручује. Кад се једном добро прнпреме, онда иду те се такмиче о награду у веслању или^у игрању крикета, ио свима великим утакмицама у Инглеској, па и ван ове, чак у Америци. Наводе ми једну дружину од једанаест крикетоваца, који су у ту сврху ишли у Аустралију, као што су у Старо Доба атлети из Понта или из Марсеља ишли на олимписке игре. — Ничега чудноватог према свему томе, што се омладина одушевљава за игре које се толико цене: поглавица опе једанаесторице крикетоваца, заповедник осморице веслача, веће су личности у школи него нрви 8сћо1аг (наставник класичних језика) у разреду. Ето вам већ зачетка удружењима, учења у заповедању и послушности: нема ли свака дружина која улази у игру крикета свој запт и свога старешину! — Овај основ се међутим примењује још на много широј подлози: младићи и деца образују заједно уређено тело, врсту мале државе, која има своје старешине и своје законе. Старешине њихове су ученици највиших разреда (згхТ јогт), или још ближе нетнаест најбољих ђака у школи (топИогз), а у сваком васпиталшпту први одн. најбољи ђак. Ншхово је да одржавају ред, да мотре на примену правилника, и да у опште вргае дужност разредних старешина (таИгез с1' е(и(1е) у Француској. Они не допуштају снажнима да злостављају слабије, расправљају међусобне спорове, нађу се да ствар доведу у ред, ако би који дечак учинио што непристојно према каквом продавцу или сељаку и казне изгреднике. На кратко': овде ученици управљају ученицима, и свакоме долази ред да сам управља, пошто су старији другови годинама управљали њиме. Они се у последњој години ириљубљују уз правило и мотре да се по њему поступа и ради; увиђају његову кори-