Prosvetni glasnik

334

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

сност, усрдно му се приљубљују уместо да гаупорно прекршавају, као што често чине Француски ђаци, — Кад према томе овамотпњи идадић изађе из школе и ступи у живот, он је мање скдон да сматра закон за бесмисдиду и вдаст за неиу смешну установу; он већ потпуно појима како сдободу тако и ред и потчињеност у њој; он је према томе много погоднији да разуме и појми животне погодбе у друштву, права и дужности јсдног грађанина. — Али поред ове опште припреме има и једна посебна. Ђаци старијих разреда имају своја нарочита друштва за претресање појединих иитања (ЛеЂаМпд зот.Иез), где .се нарочито расправљају предмети из морада и политике; управник школе је њихов почасни председник. Пошто су млади говорници одржали своје говорс, присутни гласају; у записнику се изводе у кратко говори с изнетим разлозима, то је у маломе скупштина народпог средставништва. — Осим тога тројица међу најстаријима издају један часопис ТггитгЛгаЛ. Њихов циљ је „да међу својим друговима разбуђују мало шире мисди о патриотизму и да их заинтересују за опште земаљске посдове." Они припадају консервативпој опозицији, пишу о савезу с Фрапцуском, о изборима и о изборном нраву. Понегато обичних мисли завијених у китњасте реченице, али прн томе се не оскудева никад у здравом разуму; нпр. с обзпром на изборно ираво које би они жедеди да се прошири, апедују на искуство својих младих читалаца; бавећи се за време школског одмора на селу, овај је могао посматрати како су сељаци и ситни трговци, у чију корист се жеди проширење овог права, доста образовани и спремни, да добро гласају; тако разлог постаје практичан, јер је изведен из чпњеница, а не из какве бомбасте теорије. — Разгледао сам и ирочитао једну свеску овог часоииса; извесно је да наши ђаци седмог разреда гимназије вису ни из далека на том ступњу кудтуре, нити имају овакве податке и упуства о подитици. — Додајмо још једну црту: сви су, или готово сви, побожни; њих би изненадила и увредила ма каква безбожна реч; сасвим озбиљно и предаво певају у капели. Још од Арнолда циљ је њиховог образовања да постану побожни џентлмени; многи се између њих причешћују, и сами собом се, из вдаститих побуда, моле Богу увече. И кад за тим уђу у свет, они у њему нису противници већ браниоци ведике црквене установе, народне вере. Ма одакде пошао, долазим до нстог закључка, а тај је, да у Инглеској нема велике одвојености између детињег живота и живота зрелих људи; шкода и друштво стоје на истој висини, и између њих нема ни зидова, ни јазова; прва спрема за друго и води у њ своје чланове. Младић овде не излази из школе као код нас из кошнице с разним одељењима, из изузетне вдадавине и из једне сасвим засебите атмосФере, кад промени ваздух и неупућен, јер је он не само обрађивао свој дух већ је у исто време проучавао и сам живот п прошао кроз чираштво у њему; не само да он има мисли, већ су оне, у колико их има,