Prosvetni glasnik

512

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

културни застој бива рсзултат ма да и унутрашњих услова живота народа, али таквих који су не „у крви" његовој, као да се самим прогресом изрођава, него у појмовима и Формама живота народа, који могу да узму неповољан карактер и шта више непријатељски према сваком поступном кретању. Шта више ја мислим да су баш у почетку светске историје спољни услови живота културних народа непрестано претили пропашћу цивилизацији њиховој, док се њихов унутрашњи живот морао тако склапати дајепри извесним околностима сам условљавао неизбежност застоја после дужег или краћег кретања. Не наводећи овде подробне теориске доказе у прилог таког погледа, ја ћу покушати да илуструјем своју мисао на неким уопштеним примерима, узетим из историје Старог Истока, што ће ми допустити и да истакнем и .једну од оних тачака гледишта, којим ја намеравам да осветлим како ноједине Факте, тако и опште извођење историје Старога Истока. Прва мисао која невољно иада на ум у нитању о пропасти источних цивилизација, јесте у овом: народима, код којих су се оне развијале а заједно с тим и њима самима, ненрестано су претиле варварске најезде, веома опасне по својим последицама кад је за античку образованост на западу „велика сеоба народа" у ночетку средњег века имала врло штетних последица, то је цивидизација морала бити још мање постојана, кад су јој припадале само неке оазе међу сасвим некултурним народима. На нример Египат: од најстаријих времена Фараови су морали чувати сујецки земљоуз од упада номада азијских, а да не говоримо о сталној, давнашњој опасности од стране Нубијанаца и Ллбијанаца. Смирнов у својој расправи „Развитак односа освајача према покоренима на Старом Истоку, вели „историја тих односа (т. ј. од стране суседа према Египту") то је историја хиљадугодишње борбе земљорадничког народа са номадима. Прва брига државе била је да обезбеде труд египатског земљорадника од опасности које су му претиле с истока, са запада, с југа". И поред тога номади (шус или шасу) продрли су у Египат и за врло дуго време (2200—1700 пре X.) овладали њим. Ио месном предању они су разрушили храмове богова, поубијали много народа а остатак учинили робљем, ударили намет на целу земљу, те су и они сами морали за тим чувати освојену земљу од нових најезда преко сујецког земљоуза. После ослобођења Египта од „Хикса" он је био изложен још нападима мало-азиских народа, удружених с Л.ибијанцима, који су увек били готови да нападну Египат са запада, као што су Семити нападали с истока и да Египат није још у врло раној епоси своје историје раширио образованост своју на југ, у Етиопију, то владавина Етиопије над земљом Фараона имала би за египатску цивидизацију резултате онако исто жалосне као и владавина Хикса. Други пример „скитске" најезде на Азију. Од незапамћених времена од Еавказа, од времена на време, на Малу Азију нападали су Кимери, који су за