Prosvetni glasnik

514

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

територији, која се покоравада једној власти, могао је нрестати вечити рат међу малдм социјадним груиама, на какве су би.ш поценани будући народи у свом преисториском животу, онда кад је рат са спољним непријатељима већ престао занимати све сдободне људе, што је допустило ведикој маси становништва да се ода погдавито мирним занимањима. Ади саме те организације поникде су принудним путем, путем потчињавања једних група другима, путем потчињавања свих једној вдасти, чији је гдавни задатак био не дати држави да се распада на саставне дедове и упутити њене становнике на таке радње којима је смер да се одржи та цедина против унутрагињих и снољњих непријатеља. Старе источне државе биде су деспотије; у њих се све више и више развијада самовласт код вдасника и инстинкт покоравања код становника, утонуће дичности у држави и слабост дичне иницијативе код појединих, поред свих честих изгреда анархије и немара људи према општем. Тако пошто су за развитак цивидизације биде преко иотребне велике подитичке организације, то су те организације мораде иостајати само принудним путем, у чему је, као у зачетку, дежао сав политички живот источних народа т. ј. с .једне стране деспотизам који се све више и више снажио, а с друге стране ропска пониженост маса, — усдови врдо непогодни за историско кретањс тим више што је деспотизам све јасније сазнавао свој интерес да сидом одржава бШик-срк), а и сами народи већ нису могди нреставити себи друкчији поредак ствари. Само у једном односу на.роди су успевали на време да нанесу удар вештачком уједињавању подједном деспотском вдашћу: Историја Египта броји неколико распада једне државе на поједине кнежевине, који су додазиди од буие против централне вдасти, а Асирија је непрестано морада да ноново осваја своје обдасти, гушећи устанке покорених народа. У том односу историја јеврејске државе сдожена је из историје етипатске и асирске монархије; уједињавање „колена" настаје поводом опасности од суседа и путем принудним; новооснована држава брзо узима Форму источне деспотије и почиње чинити освајања, која ипак не остају стадне тековине, тим ире што се и сама „колена" надазе у антагонизму међу собом. Подитички деспотизам источних монархија надазио је природно своју допуну у социјалној понижености маса. Та пониженост и ако је до извесног ступња бида један од усдова зачетка кудтурног живота код мањине која је бида у згоднијем подожају, ипак је с друге стране, при све новим успесима цивидизације, које су пратиде одговарајуће поправке у животу тих маса, била један од узрока жадосне судбе источних цивидизација. Сваки нови корак који је народ учинио на путу прогреса историског, уведичавао је проваду између кудтурне мањине и ропске масе, при чему је прва врдо брзо почеда да испољује још и наклоност ка „разнежности" а друга је све више туиеда. За почетак развитка културе биле су истина потребне и ведика подитичка организација, при