Prosvetni glasnik

гаколскц летопис

445

Идуће 1904. године, спремамо се да просдавимо стогодишњиду нашега устанка под бесмртним Карађорђем. Ту прилику не би требало пропустити, а да се у нашем највишем нросветном заводу, нашој Великој Школи не уклоне главне сметње, које јој не донуштају, да се правилно развија, те да се на дан стогодишње просдаве наше борбе за слободу, постави и здрава основа и за нашу културну слободу и самосталност. Овај извештај прочитан је и примљен у седници Академијског Савета од 11. семтембра 1903. год. и решено је да се штампа. Молим Вас, Господине Министре, да изволите примити уверење мога оддичног поштовања. ПБр. 2806. 11. септембра 1903. год. у Београду. Ректор Вел. Школе, Д-р Марко Т. Леко

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ ШКОЛСКОГ НАДЗОРБИКА за крушевачки школски округ а за школску 1902 — 1903 годину

Госиодине Миниетре, Нрема чл. 86 тач. н. закона о народним школама, а са иогледом на чл. 90 упустава школским надзорницима и по наређењу Господина Министра од 6 маја прошле године НБр. 4590 и од 4 маја ове године НБр. 5068, част ми је поднети Господину Министру овај свој годишњи извештај. Из прошла два тромесечна извештаја изволео је увидети Господин Министар у коме се правцу, сем инструктивног рада, кретао рад надзорништва, да би се уклониле све сметње, које ремете правилно разви1ање наставе и омогућио што бољи успех настави крајем школске године. — Гад надзорништва и у трећем тромесечју кретао се непрестано, до последњих дана школских, у томе правцу и извршеном последњом ревизијом, маја и јуна месеца, свих школа у школском округу, ради добијања копачног уверења о раду наставника и по постигнутом успеху нашао сам, да су наставници махом примали, са великом вољом и расположењем, дата им упуства у прошлим походама за извођење наставе, те се у опште узев, и ове године дошло до успеха врло доброг у повереном ми школском округу. У већине се, и ове школске године, код које је јачи интелект пратила и воља и расположење за рад, дошло до таквог успеха, који може служити за похвалу народним учитељима, као што опет има и случајева, где интелигенцију није пратила воља за рад и радило се онолико колико се само морало, те се није ни показао успех, какав се могао иоказати, да се хтело више воље и преданости у носао уносити. Најмање се успеха иоказало, ма да има изузетака светле савесности. код оних наставника, који су богослови, иа