Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

473

огледада нису скупа, а међу тим појачавају светдост у соби за два па и 2'4 пута. При раду за стодом код куће треба нарочиту пажњу обратитп да сто заузима правидан подожај односно прозора. Никад не треба метати сто наспрам прозора и окретати се дицем ка прозору. Прозор треба да је увек сдеве стране, а сто не треба својим предњим дедом да предази средину прозора: доњи део прозора треба донекде заградити помоћу завеса тако да гдавна маса светдости пада с лева и озго. Никакве шаре пе треба метати на доње па ни на горње прозоре, исто тако не треба да су доњи прозори направљени од млечног стакла, јер иста јако засењују очи. По неки врло неправилно намештају сто жедећи да избегну сувишну светлост на овај начин: они седају деђима окренути прозору; рад при таквом положају такође је отежан усдед многобројних сенки које падају на хартију од гдаве, руку, пера, прозорских преграда итд. Свакоме је читаоцу познато да је дању много дакше читати и писати него ли ноћу при вештачкој светлости, али је мадо њих који знају узрок, а још мање који би умеди да према својим очима удесе вечерње осветљење и поправе недостатке вештачке светлости. Обична дневна светлоет, а нарочито светлост облачног дана пријатна је за очи зато што је расута. Зраци такве светлости не иду под угловима, него су међу собом паралелни и на разне начине расути услед многобројних одбијања и преламања пролазом кроз сићушне капљице водене паре. Даље, дневна је светлост у довољној мери јака, она је постојана, бела итд., тј. она има све оне особине које су погодне за очи. Вештачка пак светлост није расута, махом трепери, жућкасте је или црвенкасте боје, слаба је, у близини јако греје, у даљини даје слабо осветљење итд., тј. има особине које штетно утичу на орган вида. Сад ће сваком читаоцу бити јасно зашто старији људи, или они, у којих почињу да се развијају мане у очима, примећују да им је при вечерњем раду вид сдаб, и да им се очи већма море при вештачкој светлости него дању.

Лампе за рад Да је питање о лампама једно од најважнијих, мислимо да није потребно ни да помињемо. Сваки зна како је тешко себи удесити тако осветљење помоћу лампе, да очи могу дуже да издрже рад, с тога није никакво чудо што су се сви Фабриканти бацили на боље усавршавање вештачке светлости и за кратко време дали нам масу разноврсних дампи од којих, истину да кажемо, ни једна трећина није за рад подесна. Што се осталих лампи тиче, за њих би се исто то могло рећи, боље лампе скупе су, а оне што су јевтине не ваљају. Мене је такође питање о вештачком осветљењу јако интересовало највише због тога, што и сам просветни гласник, II. кн>., 4. св., 1903. 31