Prosvetni glasnik
I
78 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Манган у Гуспјн — Међу свима земљама у којима се вади манган, Русија је на првоме месту и то нарочито на Кавказу, Донецу, и на Уралу. Године 1888. извађено је иреко 610.000 пуда (пуд има 16 кгр. и 380 гр.) или 9,991.180 килогр., а године 1900-те 45,871.346 пуда или 751,372.647 килограма. Руски манган извози се највише преко иристанпшта: Поти, Батума и Николајева и то за Енглеску, Немачку, Сев. Америчке Савез. Државе, Белгију и Француску, а и Фабрике у самој Русији троше га доста, нарочито за прављење смесе којаје потребна при гвожђаној металургији. После Русије је Бразилија у којој се налазе моћни слојеви манганске руде и она с године у годину постаје све већп и већи конкуренат самој Русији. * Намет код пољског миша — У једној башти близу Париза засадио је један вртар истога дана — под јесен — 250 главица лука од лале и то све у једној алеји. Сутрадан намеран да засади још неколико главица, да би поиунио празан простор у дотичној алеји, примети да су сви лукови извађени и однесени. Пошто се вртар иожалио својим суседима, ови су му казали да потражи по башти нема ли каква рупа од пацова. И он доиста нађе једну рупу коју одмах стане да разваљује и убије једног пацова који је хтео да побегне. Наставивши рушење рупе, нашао је у дубини од 60 см. један празан простор застрт дебелим слојем сламе, сена и сухога лишћа, а у вези са тим простором била су два магацина у којима је нашао све своје лукове врло пажљиво уређене и наслагане један на други. Ииједна главица није Фалила и све су биле потпуно читаве. То је чудновато како је само за једну ноћ један једини пацов могао да изврши толики посао па још да не остави никаквога трага на поврншни земл>е као ни прн улазу у рупу. Да дотични вртар није приметио, т.ј. да није имао више посла у тој алеји, не би се ништа о томе знало, па бн се с пролећа жалио на продавца, што му је нродао рђав расад. Из овога случаја види да је једна Фамилија нацова у стању онусгошпти целу башту.
КОВЧЕЖИЂ
Одликованџ — На Св. Саву ове год. одликовани су орденом Св. Саве г. г. Васа Томић, учитељ и Станоје Бучановић, нредседник онштине у селу Влаолу, срез хомољски округа пожаревачког. У њихову селу подигнута је леиа школа од тврде грађе, у чему имају највише заслуге ова два добра човека, ова два истинска пријатеља школе и народнога просвећивања. Школски надзорник вели да су се такмичили ко ће више добра учинити школи. Г. Томић је због грађења ове школе ишао 3 пута у Зајечар, 1 пут у Вел. Градиште, 2 пута у Доњи Милановац, 6 пута у Жагубицу и 1 пут у село Кривељ. Г. Бучановић је ишао 2 пута у Зајечар, 1 нут у Вел. Градиште, 2 пута у Неготин, 2 иута у Пожаревац, 1 пут у Доњи Милановац и 1 пут у Кривељ. Ниједан од њих за ова путовања нису тражили ни паре од општине, већ су ишли све о свом трошку. Њихова нова школа има две велике учионице и стаје само 4691 - 95 динара. У знак признања за њихов рад и труд предложио их је г.