Prosvetni glasnik

ПАУКА И НАСТАВА

41

траје обично једну недјељу дана. Ко не задовољи из подовине тих радња (особито се пази на израдак из хрватскога ил.и српскога језика) сматра се реиробованим на годину дана. Од усменога испита опрашта се (у реалним гимназијама) из описнога мјерства сваки, који из иисменога саставка добије бар оцјену „довољан". Од усменога испита из других предмета могу бити опроштени —- о овом одлучујо комисија — они кандидати, који су отприје ваљани били и писмене радње особито ваљано израдили. Ко успије на обадва дијела исппта, проглашује се зрелим и добива право на полазак свеучилишта. Остали се репробу.ју на годину дана, или, ако нијесу задовољили из једнога предмета, а има наде да ће то кроз краће вријеме моћи иадокнадити, на два мјесеца, За испит зрелости плаћају редовни ђаци, који су опроштени од школарине, по 4 кр. таксе, а они који нијесу опропттени и приватисте по 12 кр.; екстернисте плаћају 36 кр. Та се такса дијели међу чланове комисије. по предметима; предсједиик добива мјесто таксе дневницу од 16. круна. III Наставника било је претпрошле школ. године (без оних у привр. женском лицеју) у свему 307. Ако тај број исиоредимо с бројем средњих школа и с бројем ђака, видјећемо данаједну средњу школу долази око 17 наставника, а на једнога наставника око 19 ученика. Наставници се дијеле. у више категорија. На најнижем су сгупњу намјеени учитељи, ко.ји су или испитани или неиспитани. Првих је било претпрошле школ. године 15, а ових других 45. Кад неиспитани намјеснп учитељ, који се поставља редовно само „за вријеле потребе", положи проФесорски иснит и с успјехом одслужи т. зв. покусну годину стјече нраво да може молити од кр. земаљскс владе, да га имеиује правим учитељем. Правих је учитеља било 190' ... године 45. Пменовање правим учитељем још није дсфинитивно потврђење; то долази истом три године послије тога имеиовања: акоједотични ирави учитељ свима прописима у школн и изван школе, нотпуно задовољио. С дсфинитивним се потврђењем добива ујодно и титула „проФесор*. Профееори се дијеле оиет, према чиновном разреду, у 2 класе : у проФесоре IX. и VIII. чиновнога разреда. Црва класа одговара у војсци рангу капетана, а друга мајора, п у ову другу долази се послије 15. годипа службе, рачунајући од дана иленовања правим учитељем. На највшпем су стунњу равнатељи, које именује Краљ. Они сс убрајају у VII. чиновни разред (чин нотнуковника.) Осим ових има још по гдеко.ји иомо&ни учитељ (обично свеучилпшни служатељ или ислушени проФесор); а нретпрошле школ. године •била су и 2 реална учитеља, који су исиитани за некадашњу „2\тк1аз-