Prosvetni glasnik

42

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

81§е ТЈп1е1теа]8с1ш1е" и један В главни учитељ учитељеке школе", који је међу тијем прошле школ. године потврђен стално у учител>ској служби и именован проФесором. Плата средњо-школских наставника иста је каква је била прије 30 година. Док су у то доба повишене плате свима другим чиновницима у Хрватској и Славонији, а нарочито часницима како угарско-хрватскога домобранства тако и заједничке војске, дотле су плате проФесорске остале посве исте; повишена је, и то тек незнатно, станарина, коју имају наставници, почевши од правих учитеља, и која износи за праве учитеље и проФесоре IX. дневнога разреда (према мјестима) 400 до 480 круна годишње, за ироФесоре VIII. разреда 600 круна, а за равнатеље 720 круна. Ола разлика у илатама између средњо-школских наставника и других чиновника у Хрватској и Славонији тим је тежа и несносиија, штб су проФесори у Хрватској и Славонпји слабије плаћени од свих својих колега у цијелој монархији, ма да су њихове дужности иосве исте као и код оних. Намјесни учитељи немају плате него ,пристојбу" која за прве износи 1080, а за друге 1400 кр. годишње. Темељна плата правога учитеља износи 1800 кр. годишње и иовећава се еваких пет година успјешне службе за 400 кр., тако да на концу службовања, које траје 30 година а рачуна се од дана испита, износи (5 квинквенала по 400 кр. = 2000 кр. -}- темељна плата од 1800 кр., дакле заједно) 3800 кр. Толико износи и потпуна мировина. ПроФесори IX. чиновнога разреда не разликују се од правих учитеља ио плати ни у чем; с деФинитивним постављањем стјечу право на мировину за жену (послије 5 година службе) и за се (поелије 10 година службе, обоје рачунајући од дана испита). ПроФесори VIII. разреда имају темељну нлату такођер посве исту, као и прави учитељи и проФесори IX. чин. разреда, само им је станарина за 120 кр. годишње већа него у њих. Кад који наставник постане равнатељем, задржи исту плату и квинквенале као и прије и добива уз то доплатак (на малим заводима по 400 кр. а на великим по 600 кр. годишње), који му се рачуна у мировину, н осим тога има већу станарину. У врло тијесној свези с платом стоји и друштвени положа.ј средњошколских наставника, који није нимало сјајан. Ну има иаде да опако неће више дуго моћн остати, већ да ће поскочити плата, а с њом и углед проФесорскн, што би се колико због самих наставника, толико још више школе и наставе ради само могло пожељети, јер како знамо — само „весело срце куђељу преде". У стварима, у којима одлучује учитељски збор, као гледе ученичких казна, предлагања за опрост од илаћања школарине и т. д., имају сви наставници без разлике једнако право гласа. Гдје се гласови располове, одлучује глас равнатеља као иредсједника. Тако су исто наставници, сви без разлике, потнуно равнонравни у оцијењивању ђака у предмету,