Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

49

расположеае скицу једног каталога књига, који би могао руководити ваашм избором. У овом треиутку ми ћемо, тако рећи, по групама размотрити књиге. 1) Прве књиге, које бих вам препоручила, јесу оне, о којима сам вам мало пре говорпла, то је Федон иди бар последње стране, крај апологије Сократове, Епиктет, Марко Ауреллје, Свето Писмо; то су књиге великих моралиста старих или модерних, то су књиге, које су створиле моралну СФеру човечанства, то су оне књиге које су на извору наше цивилизације, то су књиге од којих ми живимо. 2) Читајте такође књиге великих Француских писаца. Француска је имала четири литерарна века, не плашите се да ћете одатле све исцрпсти. Прочитавајте по кад што Монтења, он ће вас потпуно удалити од сваког Фанатизма; — прочитавајте Корнеја, од њега ћете научити да волите херојство, да се дивите дивној моралној равнотежи писаца XVII века; — не занемарујте такође нн Волтера, нека у вас уђе његова зрела памет, његове идеје о тенденцији; — нека вам буде мила и драга поезија Русовљева, учините сами себи по кад што задовољства дискутујући о његовим парадоксама у васпитању; — читајте велике писце деветнаестог века, они су сви близу нас, они су сви имали претензије, аспирације, које нас особено дирају, за то што су нам сасвим близу, — читајте их, ирочитавајте их поново; — књиге великих писаца садрже толико истине, да ћемо их боље разумети, да ћемо их више волети, у колико се будз више размишљало, у колико се буде више живело, у колико се буде више имало искуства. 3) Што сам вам одмах у почетку световала да читате дела наших великих писаца, то је с тога што је литература израз душе једнога народа, и пошто сте ви Францускиње, то сте због тога све склоне да разумете и да волите генија Француске. Па ипак, добро је за пас да бацимо поглед и преко наших граница и преко нашег садашњег времена: „Свуда, где се развило срце човечје, свуда где се силно и лепо оцртала емоција каквог човека и ми смо сами узбуђени и ми то волимо". И ви сте већ стекле искуство; на пример вас је текнула ИФПгенија Еурипидова својом простотом, својом љубављу према животу; ви сте бн&^ узбуђене, ви сте се дивиле када је она у усхићењу своје узвишене племенитости узвикнула: „Мајко, решила сам се да умрем! Ослобођење Грчке биће мени вечна слава, ти си ме однеговала и подигла да припаднем сва Јелади, а не само теби.... Ослобођење Грчке, то је оно што ће за вечита времена помињати моје име, то су моја деца, моја слава". Ви ћете се сусрести код грчких песника и са другим дражесним и дирљивим личностима, а између осталих наићи ћете и на Антигону, ову својевољну мученицу, која је без икаква самохвалисања и устезања, из чисте љубави, посветила у почетку најлепше дане своје младости да води и да служи свог слепог оца, и која је, пошто је испунила ову своју иросветни гдасник, i. књ„ 1. св., 1904. 4