Prosvetni glasnik

48

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

исто и моралисти многобол?ачки, као на нример Сенека, говорили су много раније о њој. — Да ли нам треба стати пред таквим стањем невоље! беде и немоћиости ? Не, треба учинити надчовечански наиор да се из тога стања изиђе; треба тражити помоћи и наслона код оних ко.ји су билк одважнији и храбрији од нас; треба да се унутимо, као каквом извору живота, књигама, у којима су нам они оставили све оно што су имали своје најбоље: своје мисли, своје осећаје, своју снагу. Ако смо се навикли, да се често са аима забављамо, ми ћемо умети, у часовима морална пораза, отрчати ономе између њпх, који ће нам дати најспасоноснији савет. Ако смо на пример дошли на извесну тачку, да постанемо и да будемо гадни, потражићемо у Сократа или у Епиктета, стојичког роба, тајну моралне слободе и независности. Ми ћемо тада слушати ирвог како говори својим судијама: ,Падам, Атињани, што нпсам хтео говорпти о оним стварима, о којима ви волите да слушате... Али,. опасност у ко.јој сам се налазио, није ми изгледала таква, да ишта учиним што би било недостојно слободна човека.... Много више волим умрети, пошто сам се бранио, као што сам ја радио, него ли да за свој живот дугујем гадној апологији. Нпти пред судијама, нити у борби, ни мени ни иком другом није допуштено да употребљава сваковрсна средства да се спасе смрти"; — и ми ћемо се сетити са још много јачим разлогом, да нам није допуштено „да употрсбимо еваковрсна средства" да бисмо се спасли неких непријатности. Епиктет нам вели са нешто више опорости : ,Кад знаш, да ти ваља учинити штогод, учини га; не избегавај никад да те виде кад то радиш, па ма какав обичан човек номислио и рђаво, јер ако немаш право, што тако радшп, бежи од таквог дела, ако пак имаш право, и ако радиш како треба, на што би се плашио оних, који ће те ненраведно кудити". Ако пак осећате да сте обесхрабрене,. с тога што вам се чини да су ваши напори без резултата, отворпте књигу Марка Аурелија и у њој ћете наћи мисли сличне овима: „Треба бити као лоза која донесе и да свој плод, и потом не тражи ништа више.... Тако и човек који јеучинио једно добро, треба одмах да иређе на друго добро дело, као год и лоза која се поново припрема да кад буде време донесе друго грожђе". Отворите поново ову књигу, када, ожалошћени каквом незахвалношћу, будете осетиле да сте у искушењу да више не волите; но у том случају узмите у руке и Свето Писмо, у коме ћете наћи најлепше стране нежности, подстрека на љубав нрема људима; то су јединствене стране које су икад досад исписане. Читање нам дакле увек одржава и дух у полету, у раду, оно нас учи, тако исто оно нас подиже и охрабрује; из тих разлога не треба никад да занемарујемо читање, ако хоћемо да испунимо како ваља нашу учитељску дужност. Шта треба читати? — Немам намере да вам овде именујем све оне књиге, које бисте ви могле читати. У осталом стављам вам на