Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

ИЗ МЕТОДИКЕ РАЧУНА ТАБ^ЛИЦА ИНОДЕЊА И ДЕ^ЉЕЊА

Читајући извегатаје шкодских надзорника, примајући ђаке од витне разних наставника, присусгвујући испитима код многих наставника, дошао сам до уверења да је код огромне већине наставника, од свију наставних предмета, успех из рачуна, релативно, најсдабији; а у самом пак рачуну, код већине наставника, најсдабије је обрађена, тако звана, табдица множења и дељења. Она је тако лоше обрађена да се може рећи: е је она неко „пасторче" у рачунској настави; а она је, због своје тешкоће, заиста и омрзнут а, и код ђака и код наставиика, као неко пасторче. Распитивао сам какво је мишљење о овоме и код других наставника, па сам увидео да смо у томе скоро сви сагласни. Овакав је исти успех из математике и код већине наставника средњих школа. То се види из годишњих њихових извештаја. Овај неоспорни Факат, овај значајни недостатак наше наставе, дао ми је повода да о томе размишљам и с друговима се разговарам, тражећи им узрока. Па шта је узрок овој појави у нашој рачунској настави? — Скоро смо сви сагласни, да су томе ова два главна узрока: што је рачун, сам но себи, релативно, најтежи, као апстрактан предмет, а мора бити да се рачун не предаје како треба; да је, дакле, кривица и до начина којим се предаје рачун. А како начин предавања зависи од наставника, то значи да су томе у неколико криви и наставници. Истражујући узроке оваком успеху у рачунској настави, нашли смо да ђаци (сем незнатних изузетака) по својој умној способности, нису томе узрок, јер се зна да су наши ђаци већином бистра деца. Наравно, кад се зна и признаје да наш народ спада у најразборитије народе, што се види из наших народних умотворина, онда и деца таквог народа морају бити бистра. С тога, у намери да кодико тодико номогнем наставницима и ђацима, а тиме и рачунској настави, рептих се да, из свог и туђег иску-