Prosvetni glasnik

рлдња главног игосветног савета

593

облик слабе промене или обратно, и ТО као стално об&лежје. Ну тога до сада нема, већ видимо исгп ироцес, који је био у старом и средњем горњонемачком језику. Изнајцре прилагодио се јаки глагол само у извесном значењу облпдима глагола слабе промене, док није ова у току времена отела сасвим мах, те га у каснијем периоду видимо у списку слабих глагола. Тако су, на пр.: ^Нгап (дШпЈегг), (Иогап ({о(егг), Погап (1ојеп), Г1трћап (штр[сп), 1ппкап (ђт!еп), ђе11ап (ђеНеп), ће1ап (ђеђ1еп), гегап (јеђгеп), гетап (згетеп), §е1:.ап (јскеп), кпе1ап (1пеЈеп), \уа14ап (шпиеп), \уа1/ап (голђеп), !1иосћап (^п« фсп) итд . били некада јаки глаголи, а данас им је промена слаба. Тај нрелаз извршио сс поступно, као што се врши још и данас. Док на пр : глагол ћск&П као трансигиван воли слабу промену, дотле му је као интраситивном милија јака промена, а нема сумње, да ће и ту мало по мало превладати слаба промена, те ће он постати глагол слабе а не мегаовите промене. Тај се Факат јасно види на глаголима |аЦеп (155), јађеп (167), јфго1еп (172), јра (1 :еп (174), који ио писцу снадају у мешовиту промену; јер се н тај последњи траг њпхове некадашње јаке промене, т.ј. партицип перфекта де[а((сп, деја[Јеп, дејсђго1еп, дсјраИсп; замењује већ облицима слабе промене, де[а(1е(, де^а!^, де|ф1'0(е(, дс)"ра11е1; ностају дакле сасвим слаби глаголи. Најпосле не знамо, шта је руководило г. Предића, да је у ту своју мешовиту промену, уврсгио само неке глаголе, а друге, који имају исте услове, оставпо је у јакој нроменн. Тако је под истим условима увргаћен глагол Ссгђегђеп (36) и ћга(еп (57) у јаку, под којима је глагол басЈеп (152) дошао у мешовиту нромену; глагол јфт&сп (45) у јаку, а ћег|1еп (153) у мегаовпту, гл. Мессђеп (73) у јаку, а д1е1феп (157) у мешовиту; гл. !пе1|еп (77.) у јаку, а (е1[еп (160) у мешовиту; ђстсдеп (105) у јаку, а шебеп (178) у мешовигу; ђгс^фсп (108) у јаку, а Шттсп (161) у мегаовиту; јфегсп (429) у јаку, а теКеп (165) у мешовнту итд. Ну има и других недостатака, који не говоре у прилог ове књижице, а које ћемо овде нобројати: На стр. 6. вели писац у 3. напомени: „ Дуж/ма и кратко&а у изговарању самогласника у глаголској основи, нарочито у пређ. времену и у прош. иридеву, или је истакнута дебљом штамаом {на ар. а$ од сј|сп, пМ од гесЈсп), или је аоред облика речима означена (на ир. код глаг. шајфеп: [тп]"с1) дуго и]: код (псфсп: !гоф [ кратко о)" Ми смо до дугае разумели, пгго је хтео казати г. Предић изразом „је истакнута дебљом штамаом ", т. ј. да је самогласнив испред простог сугласника обележеног масним словом и испред § дуг, а исиред геминованог сугласника кратак; али то неће тако разумети ђак по горњем правилу. Ну па тај начин обележена је дужана основина самогласника испред простог сугласника само код ових претерита: 6а( (1), егјфга! (19), (аш (24), (га? (35), ЈО0 (144), [фи[ (147), (ш! (152),. [1а! (175). Какав ће квантитет доделити ученпк овим необележеним претернтима: дав (14), депаЗ (15). (аЗ (17), (ад (8), (га( (12), бгаф (17), деђаг (20), ^гаф (31), (1асђ (32), ћсгоод (105), ћод (106), ђо1 (107), ђгојф»ђгајф (108), еггоод (110), [(од (113), Г"(о1) (114), ?г0г (116.), ђоМЈиђ (120), ((ођ (121), Јог (123), (од (124), )"од (128), јфог (129), јфођ (130), |фгоог (135), ^фгоинјфшог (137), [1ођ (139), (год (140), оег(ог (142), гоод (143), дгиђ (146), 1ф (ид (148), 1гид (145), (иђ (163), р[(од=р[(ад (166), [фпођ (170), јфгођ (171), шођ (178)!'' Кико ће ученик разликовати од ових побројаних иретерита с другим основннл слогом тако нсто необележене иретерите с кратким самогласннком у основи, као: Шф (73), јфПф (88), [(гсф (99), шсф (102), дЦф (157)?