Prosvetni glasnik

РАДЊЛ ГЛДВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВВТА

601

естетичког суђења. Ако се још узме да се унутрашња природа дечја и сам дух бајке слажу, те их деца врло радо слушају, лако схватају и наивно у њих верују, онда се тек може појмити њихова вредност у васпитању. Са гледишта ове њнхове велике вредности мора се и поздравити жеља и преводиочева и издавачева да пруже и нашој деци овако васпитно градиво ) горње три књиге. Али, зато што су ове књиге намењене за'пријатну лектиру, налазим да се при бирању ових бајака није водило довољно рачуна о педагошким захтевима, који се не смеју заборавити особито код грађе као што су бајке. Зато: I. Међу овим бајкама има и таквих које су тешке за децу којој се намењују ио самој идеји коју износе, као нпр. Стари Крчаг. II. У многима има места која носе на себи обележје немачких прилика и живота, те ће то отежавати да се такве бајке потпуно схвате. III. Има нх које сликају породични живот и прилике у градовима, те ће такве бајке бити разумљиве само за градску децу, а не и за сеоску. Бајке са особинама побројаним у овим тачкама разумеће се или непотпуно или погрешно, или их деца неће никако ни схватитн. Ово ће бити тим пре што су оне у овим књигама намењене приватној лектири куда ретко или никако не стиже помоћ наставникова. IV. Има и таквих бајака у којима има мало објективних појмова који потпомажу да се догађаји у њима доводе правнлно у везу са обичним животом и приликама. Такве су неподесне, јер могу дражити Фантазију и давати повода дечјем страховању од духова и утвари. Такве су нпр.: Ненад и Нада, Орахова гранчица, Језа. V. Неке од њих не би могле издржати педагошку критику у погледу етичком, као нпр.: Веселе лакрдије једног шаљивца, Сељак као мађионичар, Мачак у чизмама, Мали патуљак. У једној се чак износи како некога ништа није могло научити да се јежи, него га је на то научила тек жена пошто се оженио (Језа). VI. Неке по садржини нису ништа друго до само игра речи или слика, без икаквих важнијих израза воље. Овакве бајке немају никакве васпитне вредности и нису за овакве дечје књиге. Такве су нпр.: Еако су жабе научиле да шију, Дењивац, Догађаји у шуми, Минхаузенов коњ на столу за чај, Минхаузенов коњ на врху звонаре. VII. Има их и одвећ Фантастих као што су нпр. Дењпвац, Дивља ружа.

Али поред ових у овим књигама има доста и таквих које могу лепо послужнти сврси којој су намењене, а исто тако у њима има и у већини леиих слика за децу, и зато сам мишљења да би требало ове све три књиге ирепоручити и за поклањање ученицима народних школа о испитима и за ђачке књижнице у народним школама. 30. Априла 1904. г. Београд.

Према овоме реФерату г. реФерента Савег је дао мишљење: да се све три ове књиге могу употребљавати за поклањање ученидима народних школа и да се могу набављати за ђачке књижнице народш -

Гдавном Просветном Савету захвалан Влад. Д. Стојановић, швод. надзорник за град Веоград.

просветнп гласник I. књ., 6. св., 1904.