Prosvetni glasnik

НЛУКЛ II ПЛСТЛВЛ

621

требно, бар у мавном навести и неколико општих карактеристика 18 в., нарочито како је он оцртан у делима ФилосоФа нисаца у Немачкој и Француској. Ова општа напомена потребна је пре свега да се видн како Доситије стоји-према узорима на страни, а затим и да се боље ■уочи да су и Доситијеви претходници у томе нравцу радили. * * * Једна од главних идеја мислилаца 18 в. беше, да се право образовање и опште благостање свију људи може остварити, ако се, нре свега, •одбаце дотадашње традиције: религиозне, политичке, друштвене, научне, књижевпе и др., и да се у будуће, у суђењу о целокупном културном прогресу, узме као норма разлог, обичног, слободног и хладног разума. Па и црквено учење да се одбаци ако не задовољава логику обичног мишљења. Такве рационалистичке идеје постале су нресудне скоро у целокунну делању образована на и ироста света тога доба. Дрква, држава и многе друштвене конвенције, но таквом схватању, морале су се реФормисати п то брзом еволуцијом или револуцијом, нарочито у Француској, откуда су они силни војнички и политички догађаји потресли не само Европу него у извесном смислу и цео свет. Али цео тај покрет није без својих великих узрока, међу које долазе у нрвом реду и револуционарна дела писаца 18 в. Знамо да је у средњем веку црква била потчинила својим моралним принципима све гране образовања и васпитања, па и наука и и Философија кретале су се у црквом, обележену нравцу. Тек од времена ренесанса и хуманизма отпочињу измене у васнитању и образовању на уштрб црквене апсолутности. Нрво у Енглеско.ј, па затим у Француској наука п ФилосоФИЈа све више потискиваху црквене догме у корист елободног мишљења, док се у 18 в. нарочито у Француској не отвори љута борба између науке и ФилосоФије с једне и религије с друге стране. И резултат те борбе беше да се целокупан живот развија по нринципима науке и ФилосоФије, а религији дата је секундарна улога, а неки лут је за образовање и потпуно негирана, јер се тадашњом науком закључило да човек има морални живот и без религије. Не само хришћанин већ и сваки други човек може бити моралан и срећан само ако је просвећена разума. По новом мишљењу требало је, после религиозне еманципације, ослободити човека и од свију других друштвених и племенских Форама, држећи да еу оне постале пре значаја наука. Зато се у 18 в. онако безобзирно ударило и на државно устројство, народну традицију и обичаје за које се држало да су облици средњевековног варварског живота. Да би се што пре остварио циљ новог образовања и васпитања, по мишљењу тадашњих ФИлосоФа, требало је све упростити. Па да не «би наука — тако потребна за ново образовање — била као дотле