Prosvetni glasnik

радња тлавног иросветног савета

657

Даринка Петровићева; Катарина (Камишевићева) Богдановићка; Јеврем Матић; Јосиф Аиђелић; Једена (Димитријевићева) Димитријевићка; Петар Мидетић; Анка Поповићка; и Станко Јовановић. Овим је завршен овај саветски састанак.

889. РЕДОВНИ САСТАНАК 6. новешбра 1904. год. Билн су: иредседник : д-р В. Бакик; иотиредседние € т . Ловчевик; редовни чланови : Јанко Лукик, Павле Ј. ПоповиК, Васа Димић, Јоваи Н. Томић, Љуб. М. Протић, Раико Петрови}, и д-р Милив. Н. Јоваиовик; ванредни чланови : Павле Аршинов и Мирко Поиови!.. Пословот,: М. И. Шеварлић. I Прочитан је и примљен записник 888. састанка. II Прочитано је писмо г. Министра просвете и дрквеннх послова од 2. овога месеца, ПВр. 19103, ко .јим је спроведена Савету на оцену молба г. Јанка Лукића, проФесора Велике Школе, који је молио да се не решава о откупу љегове књиге: „Синтакса српскога језика, за средње школе". По ранијој саветској одлуци ова је књига била упућена на оцену г.г. Момчилу Иванићу и Милутину К. Драгутиновићу проФесорима. Пошто је до сад само г. Иванић поднео свој реФерат о овој књизи' то је на овој седници само овај реФерат и прочитан, и он гласи : Г^давном Просветном Савету Синтакса је тшследњи део граматике. Тим делом својим граматика се наслања на логику и додирује стилистику. За разумевање овога дела граматико потребно је прво знање постанка речи (основа и облика) и гласова. С тога се синтаксом, као систематски обрађеном дисциплином, увек завршивала граматичка настава. Али из разних методичких и дидактичких обзира, поједини делови синтаксе и поред претходних делова граматичких. Тако је и у наш()ј гимназији. Програм наређује да се на синтактичној основи изучавају први граматички појмови (у I. разр.) и облпци (у II и III). Према томе, средњој школи потребан је и систематски преглед синтаксе. Љ. Стојановић. чија је граматика сада школска књига, има израђене делове за I, II и III. разред; нема, дакле, систематског прегледа синтаксе. Новаковићева целокуина граматика има и синтаксу, али она иде уз остале делове као нераздвојни део целине једне књиге. Та књига, пак, није нарочито одобрена као школска, ма да су поједини делови њени десетинама година (до појаве Стојановићеве граматике) били једина школска књага за српски језик у нижим гимназијама. Изван Србије за наставу срискога језика у средњин школама то су биле грачагике, па и синтакса, од Живановића, Дивковпћа, а у најновије време и Маретића. Знам да се по