Prosvetni glasnik

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и ви ћете онда подако да. устанете, да се не чује ништа. Да видим, умете лл? Устаните!. .. Добро је. Тако ћете увек, подако! Седните!... Ти си се много нагнуо напред. Седни овако !... А ти си се много устурио натраг. Тако није добро: тако не би могао дуго да седиш. Исправи се!... 'Гако. Сад сви лепо седите. Најгдавније је, да научите да лепо седите. Јер при учењу се највише седи ... Неки пут, кад дуже седите тако, ја ћу да кажем да скрстите руке. Хајде, скрстите, да видим како држите руке !... Немојте стезати руке, него овако, дако, да не запињете. Само да метнете на груди. Добро; и то умете. Онда спустите оиет!... — Кад ја нешто питам, да ли ви сви треба да одговарате ?... Него шта треба да радите ? (Да дигнемо руку). Дигните руку онако како треба? Треба л.и много да пружате руку (и да руком машете)? — Треба ли да устајете? — Ко треба да устане ? (Онај који одговара). А који ће да одговара? (Онај коме Ви кажете). А шта треба да радите ви други? (Ми треба да сиустимо руку и да слушамо). А ако онај ногреши? (Онда ми треба да. дигнемо). А треба ли да вичете: „ни.је тако!" ... Е лено. Видим да знате ред. Само ћу да видим како ћете да га вршите. Јер је лакше нешто знати него га радити. И вама то што знате како ваља ништа неће вредети ако и не чините. Главно је, да чините. Зато добро пазите, да когод не погреши. Ја ћу на то много да гледам. — Ко зна, у ком сте разреду ви сад ? Учениди дижу руке, а учитељ посматра јесу ли добро дигли. Онда исправља оне који нису добро дигли. Кад сви дигну лепо, онда учитељ пита једнога. Овај одговара: „У другом разреду." Кажи све лепо: ми смо сад ... Ученик: „Ми смо сад у другом разреду." Ви нисте спустили руку. Чим он почне да говори, ви сви спустите. Тако. Иазите опет. У ком сте разреду били црошл.е године? Деда опет дижу руке. Учитељ исправља. Онда прозове једно, да одговори. Одговор мора да буде у нотиуној реченици: ми смо прошле године били у првом разреду. Иазити, да остали спусте руке чим прозвани почне да одговара. Онда још које питање, на пример: Јесу ли сви ђаци из првог разреда нрешли удруги? Ученици ће онет дигнути руке. Опет назити како су дигли и исправити оне који нису лепо дигли. Казати једном да одговори и иазити да ли ће остали да снусте руке и да ли ће одговор да буде добар. Ако буде ногрешан, пазити хоће ли ко да се јави за ноправку, и нозвати га да каже депше. Може се управити још које питање, на пример: Који нису прешли у други разред и зашто ? ... — С-ад видим, да то знате. Само да видим да ли ћете увек тако и да чините; да не заборавите ? . .. Сад устаните! Добро сте устали, полако ... Неки су могли још лакше. Седните !... Устаните опет !... Сад сте боље устали: нико се није чуо. Особито ваља да, пазите, да