Prosvetni glasnik
РПУКА И НАСТАВА
95
Писмена: г, у- читају се подједнако као наше и, али се нрпо пише, у гдавноме, после „меких" (непчаних) сугласника: ј, Л' I' п, I, з, с, и зубнога е, а друго носле „тврдих" сугласника: ћ, сћ, д, Јс, (I. 1, п, и г. Писме п чита се као н> испред самогдасника г и двогласника с. на пр. пИго, пеМу. Пред тим нисменима (г, е ) чптају се п Л и I као (ђ) и V (ћ), на пр. М1е. Ако се то недовршено ђ и ћ, и н. чу.ју пред осталим самогласницима, онда их ваља и писати одмах њиховим писменима, на пр. с!аз (ч. ђас) ђаво, РорЈса (ч. ћопка) = ћурка, ћа&га (ч. њадра) недра. Изложивши овако укратко, који се гласови чују у дапашњем чегаком језику, односно како се читају писмена којима се Чеси служе, потребно је да одмах овде кажемо, да су сви ти гласови постојали и у старом чешком језику, а уз њих и други, којих нема у данагањем, нити је и онда било за њих писмена. Још у почетку Чеси су се служили латинидом, мадаје била позната и глаголица, а у њој је било само двадесет и пешто више писмена за толико чегаких гласова, те су се морали мучити при писању осгалих, служећи се писменима најближих гласова и удаљавајући се тако веома од Фонетичког писања. Тако су, на пример, нисали Ае1е, место (Ие1е, како је према изговарању требало писати ту старочегаку реч, од које је постала данагаља (Ш.е = дете. То је доиста врло „прост" правопис, на се тако и зове данас, за разлику од осталих мена, кроз које је чегаки правопис нрогаао до овог данашњег. Њиме су се Чеси, за невољу, служили до краја 13. столећа, Од тада се јавља све јача тежња да се нравопис боље иодеси према језику, па се за писање дугих самогласника удвајало а (аа), е (ее) и т. д. а за сугласнике којих није било у латинскоме или су удвајани најближи, као §5 м-б., или су на разне начине комбиновани једни с другима, као: с.$ и сћг за глас ч, зсћ за га, гг за г, на чак и вг за с, без потребе. То је, како га Чеси зову „ сарежни " правопис, који је, нема сумње, боље одговарао потреби, али се већ и у томе периоду јављају покугааји да се утврди један систем, а избегне произвољно писање, управо лутање, те се јога тада почињу писаги тачке или црте над писменима гласова најсроднијих онима, за које ни.је било писмена у латиници. Од тих разних покугааја створио је Хус један систем, те је правопис одговарао свима потребама, с једним само недостатком, који ћемо ниже поменути. Проповедник у цркви, проФесор на свеучилигату, поборник чистога хригаћанства, ре#орматор католичке цркве, Хус пије могао да трпн самовољу ни у правопису. Поступио је овако: