Prosvetni glasnik

150

111'ООВЕТНИ ГЛАОНШЈ

од њих прими као државно издање, ако је Главни Просветни Савет желео да се и о томе овде изјаснимо. У осталом кад је и Гл. Просветни Савет нрегледао ове списе (а нрегледао их је готово све) одлучивао је да се могу иривремено употребљавати по школама. А то значи: да имају мана и недостатака и да би се тек поправљени могли употребити као стални уџбеници — или да се могу употребљавати овакви само дотле, док се не би израдиле подесније књиге према захтевима данашње дидактике, што смо напред нагласили. * * * У свима наведеним уџбенидима има и логичннх, и граматичких. и научних погрешака, као и недостатака у појединим одељдима. Да би се ово потврдило, ми ћемо таких погрешака више навести; али нећемо означаватп поједине уџбенике, из којих су те погрешке узете. Према нашем општем суду о поднесеним уџбенидима,, нама то није потребно, а писци ће и сами увидети чије су погрешке. Ево тих ногрешака: „(Срби) пређу иреко Карпата у равницу кроз коју протичу Тиса, Дунав, Мориш и Драва, и ту се настане," „његовога," „Но Немања се одатле избави Божјом домоћи," „умр'о," „Путујући по народу опазио је Сава да се католичка вера почела ширити по срнском народу," „Сад пошто је добедио и Мађаре, крену он (Душан) велику војску од 80.000 људи на Цариград," „а мала властела су били чиновници у држави," „И себри и меропси могли су имати својих имања," „и прогласио други Устав који је он (Александар) написао у договору с неким зиатнијим људима из народа, а без знања и пристанка Народне Скупштине," „Ту заклетву је (Александар) 1903 године поново погазио и укинуо и тај Устав променивши га са другим, који је био много рђавији од Устава од 1901. године," „Увек им је топло (у Азији), па се и не одевају, него, ако је врућина, онда хајд у хлад, па једи воће и спавај... Говорити не знају, него кад се уплаше, наљуте или зарадују, они се продеру и закрече као и друге животпње," „Најпре су млели зрно у млиновима руком, после су научили коња или вола да он сам меље," „свачему су издевали име," „артију," „Немања се родио у Зети у месту Рибници (1113 године)," „У Рибници нп.је било тада православних свештеника, него католички," „многи су се подавили бежећи у Ситниди," „Градови су се звали: Левач, Лепеница, Белица...," „Он је (Немања) почео уједињавати српске земље, што су његови синови и унуци и довршили," „И.шао је (Сава) бос (као и св. Јован), спавао је на голој слами, хранио се сухим хлебом и ретко је кад пио по мало вина," „ћерку," „Из Србије су Срби слати чак у Дариград да косе ливаде турском цару," „али кнез (Михаило 1842) не хтеде него се иоби и пошто му разбише војску, остави Србију," „Он је (Сава) као и сви калуђери, дању радио, а ноћу се Богу молио," „Он је (Стеван Високи) направио с Бајазитом овакав уговор," „Око старе српске шстојбине живели су и други словенски народи: ЈРуси, Иољаци, Чеси, Словаци, Хрвати и Бугари ," „што су знали словенске језике (Ћирило и Методије)," „остарио," „ковао је златне новце (Милутин)," „Урош оде кнезу Лазару, а његовим земљама завлада Вукашин . . . После Урошеве смрти ночела се нагло расиадати српска држава... Вукашин се највише осили и назове се краљем," „који је дочека с босанскпм баном код Плочника," „иомоћ Маџара," „Свака је мушка глава од седме до шесте године плаћала Турцима харач, а сви ожењени плаћали су порез." „Осим тога узимали су главницу од сваког ожењеног." ,,Ал' не рече Турчин, ако Бог да!," „од