Prosvetni glasnik

12*

НАУКА И НАСТАВА

171

Извадите својо рачунаљке ! — Извадите и писаљку иди крижуљу, чиме ћете да доносите куглице и враћате! — Доиесите на првој шипци десет кугдица! — Вратите их! — Донесите сад двадесет куглица! Колико сте донелл! — Вратите их! — Донесит*; сад тридесст куг.шца! — Шта сте урадили? — Вратите их! — Донесите четрдесет! — Шта сте урадилн? — Вратите их! — Донесите педесет куглица! — Колико ете донели? — Вратите их! — Доиесите шездссет куглица! —Вратите их! — Донесите седамдесет! — Вратите их! — Донесите осамдесет! — Вратите их! — Донесите деведесет! — Вратите их! — Донесите сто! — Вратите их! — Оставите рачунаљке! — Извадите таблице! Направите десет усправних црта једну до друге, овако! (и направити на табли). — Испод њих направите опет десет! — Опет десет! Опет десет! — Колико пута треба по десет па да буде сто? — Направите сто! Сад направите сто крстића! Оставите! Узимам, да је овим свршен и други час и да има и трећег часа. Излазак, одмор, улазак и седење као што је казано. Учитељ отпочиње треКи час: — Пре но што почнем да вам казујем нове иесме и декламације, хоћу прво да видим, јесте ли добро запамтили оне што ете учили у првом разреду. Хајде прво декламације ! - Нека дигне руку ко што уме да декламује! — (Дићи ће их много њих. Дићи ће сви). Изиђи ти! — Декламуј! Али шта ваља најпре да урадиш? — Поклони се полако и лепо, мало, а немој много; овако!... (и показати). — Добро је! Сад декламуј! Пошто је одавно било, деца ће и грешити. Зато им ваља помагати, или пустити другу децу да полако исправљају где ово погреши или запне. Кад се ова сврши, онда питати: — Ко зна коју другу? — Изиђи ти! — Хајде, декламуј! — Добро је: добро си запамтио. Ко зна другу ? — Добро је! Још коју! — Још! — Још! Доста! Сетите се, које сте песме учили! Ко се сети, нека дигне руку! — Кажи ти! - Коју он још није поменуо ? — Хајде најпре „Благо нама тицама"! — — — Хајде сада „Сунце зађе"! — — — Дете „Јагње моје"!. . . И тако даље. После подне. Узимам да је лепо време и да у школи пема простора за гимнастичка вежбапа, као што је обично. Онда наставник отпочиње: — Изиђите овамо, у ред, као обично, а књиге нек вам остану у клупи!.. . Надглодати, да излазе полако и без разговора. Деца обично ћуте кад седе право и мирно; а чим се покрену из овог положаја, она ночну да се разговарају. И ово ј"е најтеже и регулисати а камоли сузбити. Зато ћо учитељ одмах сузбијати оно што не жели да има. Али то не сме ићи нагло и на пречац, одмах са строгом забраном, јер за њом одмах мора доћи и строга казна. А у васпитању је боље све оно што се може иостићи без казна.