Prosvetni glasnik
174
иросветнн гласник
Зато ће се дати прилика одмах ирве Недеље. Уочи ње ваља деци иомеиути, да ћемо сутра ићи у цркву, и препоручити им, да ее аопо обуку, умију и оченгљају па да дођу без књига. Сутра дан ће их учитељ дочекати у дворишту или, ако је ружио време, у школи. Онда ће отпочети. — До сад смо се разговарали о томе шта ваља да радите и како да се владате у школи, пред школом и у шетњи. Сад ћемо да се разговарамо о томе, како треба да стојите и шта да радите у цркви , па да вас Бог воли и да помаже и вама у учењу и родитељима вашим у раду и да нам свима да здравља. Ви знате, да је Бог створио и небо, и земљу, и човека, и све што видимо и на небу и на земљи, и да он све то и данас држи. Ви сте видели да он није дао сунце шта би бил.о на земљи. Видели сте, да би се све затрло! Зато се паметни људи често сећају Бога, и кад га се год сете, они му најпре захваљују за ово што им је дао, а после га моле, да то подржи и не украти им и на даље. Особито му се моле за здравље; јер кад се оно изгуби, онда се умире. Богу се можемо молити и код куће и на сваком месту. Али људи су направили и.једну нарочиту кућу, где ћо Вогу да се моло сви заједно, и то сваке Недеље и празника. И тамо иду сви побожни, који се сећају Бога и хоћо да му се захвале и помоло. Тамо ваља да идемо и ми. Али добро пазите! Нека деца не знају зашто идемо у цркву и шта ваља да раде у њој, него греше. Таквој деци Бог неће да помогне, него још може да их покара и да им одмогне. И онда није добро ни њима ни родитељима њиховим. С тога, кад бих знао да и неко од вас неће да буде добар у цркви, ја га не бих ни водио. Јор но само што Бог неће помоћи њему, ного би он сметао и оним другим људима, да се и они лепо и на миру Богу моле. Зато тражим од вас, да се промислите и да ми кажете право: хоћете ли у цркви да се лепо молите Богу, а да не грешите. Нек устане онај, који воли' да иде у цркву и који ће у цркви озбиљно и истински да се моли Богу! Л.епо. Ви сте устали сви. Али да ли ћете сви доиста и да учините?... Размислите се добро и, ко мисли да хоће за цело и да може, нека дигне руку!... Сви сте се дигли. То је лепо. Но ја со ипак бојим, да ко не погреши; с тога добро слушајте шта ваља да радите и како ваља да се владате!
1 II доиста, ако деда не воле да иду у цркву, оида је све изгубљено. Онда мн само вршимо једну дужност више; а нити у деце развијамо побожност, нити их релнгиским образовањем васпитавамо. А кад деца неће водети да иду у цркву? Неће волети онда, кад то иде на силу, кад тамо морају да одстоје цо један н по а често и ио пуна два сахата, и кад за мале несташлуке буду не само кажњавана у школи него шамарана и вутена за уши и у самој цркви. А кад ће волети? Онда; кад их богомоља интересује; онда, кад време стојања буде одговарало добу њихову, и онда, кад се из цркве и молитве избаци свака казна и неирнјатиост. Моји су