Prosvetni glasnik

НАУКЛ. И НАСТАВА

183

звекета, ако је само брз и изненадан. Тако је случај: „а Турчин од стра на земљу трес!° (Вукићевић, Људско Срце 13 стр.). 1гјаг{ м. р.) за над са звекетом, али код лакших предмета: „...а перстенЂ — брлзт>!" Биће да овоме најзгодније одговара зврн! и ако долази и за друкчије случајеве. Тако у Вукићевића {Људско Срце 13. стр.): ,Ве.1и, наш топ зврн! ђулетом." Ђисћ (руски, пољски) код удара с тутњем, хитда иди пада, пренесено н на обичне брзе покрете. Код нас .је неколико усклика, који овому одговарају. За скакање најчешће је хои! а нокад и дух!\ за брзо улетаље вуи!\ уз обичне брзе покретз најчешће ха /, и ако се И други налазе. У збирци прича из овога краја имам овакав пример: ...„викне зајцу: ,„Од' у моју торбу!""., а зајац вуи!, те уторбу..." Илл:... ,'Гучао, тако, чучао, па кад задремао, а он 'оп! у гњездо, те разбије јајца." У Вукићевићевим причама: „Тамо тек хои! отвори се нешто" (Љ. Ср. 71.);... „бре утегб' опанке, бре направио се делија, па ха! на стражара" (13. стр.) Нашао. сам и овај пример: „А министар њега цап! у друго село" („Правда" од 10 дец. 1904. год., у белешци „Жене добијају"). ЂиЦисћ (р.) за пад у воду. Од неколико усклика, који се у нашем језику у сличној употреби јављају нонајпре му одговара буК! за тренутан пад у воду без нокретања веће водене масе: „Муж опет спусти каменчић—бућ!" (Кгаизз АпТгорорЈгуГега 127. I.) сар (руски и пољски) код брзог хватања. Код нас је место њега најчешћа употреба скраћеног заповедног начина држ'!, и ако се налази и цаи! (Песмица ИетлиИу... у буквару Мих. Јовића). ...„па цап преко средине..." (Ранковић, С. Учитељица, 173). с.огк (пољ.) за звук пера које шкрипи. У нас кврц!: ...„кога ће, кога ће, па ток пером кврц! и начини једну дебелу линију (Нушић, Десет ирича стр,. 83.). пгар (чешки) код трзања, вучења. Биће да га у нас замењује дрп! И у нашем, као и у чешком језику, постоји глагол драиати и драиати се (крупно, јако чешање са гребањем). јиТс опет код брзих покрета. Пример је из Српскога језика: „пошто цар виђе, ђе обрани чоека, притрчи к њему с голом сабљом, а он Фук! те у језеро онако рањен." У нар. причама из збирке В. Врчевића нашао сам и овај пример: ...„Сломе тикву, а миш, ка' 'но ти миш, из тикве те Фук! у ону главицу." (стр. 148.). Овај усклик употребљава се, кад је реч о нечему што је било издвојено, па се брзим покретом враћа