Prosvetni glasnik

204

ПРООВЕТНП ГДАСНИК

светле тачке: очи мајчине или дадиљине, јасно обојене играчке, светдост свеће и лампе. Дете од 2—3 месеца .још не разликује иоједине ствари; од тада тек почиње оно да распознаје предмете и лица, која је гледало још од рођења .ј Оно чини откриће за открићем; слика спољашњега света почиње да оживљује, да буде јаснија. Дете почиње да разликује најпре боје, а у вези са њима и обдике, доцније тек рељеФ и протезање у дубину тела. Видно поље детиње ироширује се поступно и простире се и у дубину. Дете стиче потпуну јасност о околнни, разликује чулне нојаве и научи их тумачити, оно стиче праве опажаје. .Као важан услов за потпуно виђење има се сматрати напредак у развитку мозга. Будући је детињи мозак још у развијању, првн светлосни утисци не дотичу се коре великога мозга. Потребно је поновљено вежбање, да би се створила подесна веза између разних можданих делова, да наступи редован саобраћај између слика посталих на мрежњачи и центара у можданој кори. Да би детињи вид доспео до савршеног развитка, потребно је не само напредовање у развитку мозга, него и самих живчаних делова у очима п њиховог лишићног прибора. После неког времена од рођења, дете осећа и особине светлости боје. Црвене и ружичасте траке, шарено цвеће, позлаћени оквири, све, што је обојено привлачи ноглед детињи и чини му радост. Не може се поуздано рећи, кад дете почиње да разликује боје. Веома онширни и брижљиви огледи Прајерови и Бинеови чињени су на деци од 2—3 године. Али се из њихових огледа ипак може закључити, којим је редом мрежњача постала осетљива за разне боје. Дете, што га посматраше Бине (Вте!), најлакше распознаваше црвену боју, а Прајеров син најлакше именоваше жуту боју, из чега се може закључити, да ове две боје понајпре изазивају осетљивост у деце. По хипотези Магнусовој, и примитивни народи најпре су разликовали ове две боје. Неколико недеља по рођењу, деца се радују бојама, и то нарочито јаснима; према благима она су мање осетљива. Прајерово дете претпостављаше још од 4 месеца јасно-црвену боју свима другима. Са развитком осетљивости у мрежњачи развија се и чуло за боје у деце, те им се свет све више јавља као шарен мозаик. Ну, докле дете доспе до правих објективних опажаја, трајаће још неко време; за њега свет није одмах скуп рељеФних тела, која се находе независно у разним даљинама, већ му се јавља, спочетка, широка, различито обојена површина, равнина, као нека слика, на којој су тела само насликана у равни. Од схватања боја прелази вид детињи на разликовање облика. Предмети се не огледају само на мрежњачи и на можданим центрима испод коре, већ се отискују и у самој кори великога мозга, градећи духовне слике. Дарвин прича о своме детету, да је оно већ у четвртом месецу разликовало и распознавало лица. Кад му је било 4 1 / 2 месеца, оно се и смешкало више пута, кад је угледало својуиочеву слику у