Prosvetni glasnik

542

ПРОСВВТНИ ГДАСНИК

8т§.

Кот.

ђеие

ои^е

веп.

ђеИез

ои^еп

Ба1.

ћеИе

оидеп

Асс.

ће^е

оиде

Р1иг.

Кот.

ће(;1е

ои§еп

Сеп.

ћеие

ои^еп

Ба!;.

ђеиеп

ои^еп

Асс.

ћеие

ои§еп

У средњем периоду су дакле, поред заједничког рода, једнаки још код оба обрасца први и четврти падеж једнине и трећи падеж множине, и мешање се, као иу другим сличпим сдучајевима, почиње јављати и овде. Чешћи је, наравно, случај да малобројне основе на -п прилазе основама на -ја, ади се дешава и обратно да се основе на -ја јављају у обдицима обрасца ои§е. Као крајњи резултат тога мешања јављају се данас основе на -п у једнини са свршецима („наставцима") обрасца ђеИе, дакле ја- основа, задржавајући и даље сво.ју стару множину, а њима прилазе од основа на -ја именице сЈаз ВеМ, <1а8 Нетс1 (у средњем високонемачком ћет(е)(1е) и (1а8 Епс1е, које би према својој ранијој промени требало данас да се мењају као <1а8 КеЈсћ, односно као <1аз Сгеђ1г§е. Тако је постао сасвим нов образац, у коме су у једнини свршеци вокалних основа, а у множини у свима падежима на крају -п. По њему се онда мењају и неке стране речи, као с1аз ЈпбеИ, (1аз 8Ши1;; осим тога по њему данас иде и именица с1ав ^Уећ, код ко.је је множина на -п у ствари остатак негдашњег маскулинума \уетее (значење тако исто: бол) који се у средњем периоду мењао и у једнини и у множини као 1>о1е. Именица Негг одступа у тодико, у колико она има наставак основа на -ја, и то уз пуну основу, само у дрјгом падежу једнине, који гласи Неггепз, а задржава међутим свој стари трећп падеж једнине Нег/еп. Нешто се слично десило и са основама мушкога рода на -п. Како је услед гдасовних закона, у које овде због њихове комнликованости не можемо дубље удазити, отпало крајње е у првом падежу једнине код многих именица обрасца ђо!е, то се њихов први падеж изједначио с првим падежем једнине основа на -а (Та§). Заједнички род и Једнак први падеж једнине били су — већ и без обзира на трећи падеж множине, који је такође једнак код обојих основа — довољни за мешање тих основа, и оно се одиста и јавља. Неке основе на -п, као н. пр. Наћп, Зсћтап нотпунп прилазе основама на -а, и деле њихову даљу судбину (Наћп и бсћтаи муте у множини самогласник као и толике друге осново на -а); остатак негдашње њихове промене по обрасцу 1)о1е очуван је у гдавноме само у неким сдоженим речима, као Наћпепкапип, ИаЈтеп - 8рогп, Нсћгоапеп, - ћи1ег, бскшапеп-Ћ а1б итд. Обратно