Prosvetni glasnik

550

ТТРОСВБТНИ ГЛАОНИК

нарочитог знака, већ се он обележава са 1. и како би се група ге, кад јој је гласовна вредност је, тешко разликовала од дифтонга 1е (читај х ие), то се у том случају, каогод и иред самогдасником 1, глас ј обично обележава са § уместо са 1 [види Вгаипе, А111шсћс1еи (;8сће Огатш. § 177,2; Раи1, МИ1е1ћосћ(1. бгатт, стр. 9 (§ 6,12) и стр. 32 (§ 63): и УУШшитв 1)еи(,бсће бгаттаИк 2 I, § 71 и § 128], дакде §епег иоред 1еиег (јепег), ^еаап иоред тваи, де!аи иоред шип (ја!еи). У тим је речима остало ј и до данас, као што иоказују речи јепег и ја!еп у књижевном језику, и облик јазеп (§агеп) у алеманском дијалекту (иарочито у Швајцарској), који се у опште одликује великом консервативношћу. У књижевном језику гласи међутим овај поеледњи облик §агеп, дакле са §, насупрот облицима јепег и ја1еи, који су се, видели смо, некад такође писали са §. Настаје сад питање: од куда код тога глагола у данашњем књижевном језику само §? 0 неком гласовном закону, по коме у старом иериоду ј пред е и 1 даје §, не може, као што показују већ игорњи примери, бити ни говора; али је Факт да негдашњем ј у почетку речи у неким дијалектима данас одговара д, и то не само пред е и 1, већ п пред другим вокалима н. пр. Сгаћг место Јаћг, или дипд место јипд. Један од тих дијалеката је и горњосаксонски (оћегвасћ81зсћ), те би се могло помислити да облик са § код глагола §агеп води своје порекло из тога дијалекта. Али онда настаје питање, зашто се код глагола ја!еп, који и у старом и у средњем пориоду има исту судбину у погледу ортограФИЈе као §агеп, одржало старо ј, и то у тој мери да је облик са § (§а<;еп) једва познат књижевном Језику. Могло би се, наравно, рећи да је код §агеп облик са д однео нотпуну победу над обликом са ј, док је код глагола ја1еп облик са ј био јачи, али би се такво објашњење могло примити само за невољу, пошто је тешко увидети, по чему је код јМеп облик са ј био јачи. Највероватније је дакле да је код §агеп облик са д преовладао у књижевном језику једино с тога што је тај глагол довођен у везу са придевом §аг, који је ту г. Малина, односно Гг. Ши^е 1 , има право — првобитно одиста сасвим засебна основа. За ту претпоставку говори и Факат да именица сНе баге, која је и по етимологији и по значењу сродна придеву §аг. може значити и „врење" (Те1§, \Уеш, В1ег 181 ш с1ег баге; Раи1, Беи1зсћеа \Убг1егћисћ), дакле се додирује с глаголом §агеп. Према томеје у најмању руку смело категорички тврдити да глагол §агеп „нема са §аг никаква посла", јер се оно § уместо негдашњега ј може потпуно објаснити само помоћу придева §аг, и г. Малина извесно није ни слутио да је онаквим тврђењем устао — ни више ни мање — против проФесора РаиГа. — Да додам још да је велика погретпка тврдити да је оио г у инФинитиву §агеп аостало грааатичком разменом (цгатташсћег

1 Е(;уто1о^18оће8 ЛУбг1ег1)исћ Дег 11еи(;8сћеп Зргасће.