Prosvetni glasnik

174

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

себе самих. Знати да имамо у себи принцип и меру оног живота, који треба да предамо деци, да смо извор са кога ће се мдаде душе напајати, да смо светлост којом ће се мдаде душе осветљавати, да смо морадни ваздух који ће младе душе удисати, да смо живи угдед на којп ће се оне угдедати; рећи да свака наша реч, упдив и наша деда утичу и може бити остављају отиска на овим нежним природама, које ће постати људи! .. . онда не знам има ли узвишенијег задатка, но што је васпитни? Родитељи и наставници позвани су, у првом реду, да се чувају свакога зда. Има људи, који могу бити добри иди рђави само за себе, ади родитељи и наставници свагда су од користи иди штете овим дражесним бићима, чији је живот нераздвојан од њихова. Зар није дирљива ствар, кад видимо матер како се сва посвећује своме недавно рођеном детету и како је сва срећна што га носи на евојим рукама? Може бити та мдада жена бида је живахна, дакомисдена и горопадна; водеда је живост и задовољства и мисдида само како ће изгдедати што депша. Погдедајте, како су је први знаци материнства учиниди сасвим озбиљном и тихом. Од ,сада је и сама помисао на своје дете девољна, па да дој испуни све њено биће; само о њему мисди. њим се забавља и ради њега стишава своју напраситу природу. Она зна врдо добро да на живот иди организам њена детета рђаво утиче сувихпе нагао покрет, гнев и напраситост, У кругу породице иди у шкоди, где се ствара дечја душа, родитељи и наставници не треба да забораве, да живот ових мдадих душа тече потпуно по њиховом начину живота, и да пазе да му је врело увек чисто. Родитељи и наставници треба да су строги према самима себи, и да чувају своју савест као највеће благо, јер оно ниЈе више само њихово; треба да се чувају свакога зда, рђавих мисли, жеља и страсти, јер све то може имати кобна утицаја на деду о којој се брину и покварити иди окаљати у њима сам принцип њихова морадна живота. Друга иоследица, која проистиче из начина васпитања, је та, да живот наставников треба да се меша активно и у свима тачкама са дечјим животом. Између наставника и ученика треба да постоји срдачна веза у руковођењу и утицању, сталан саобраћај у осећањима, дедима, разговору, па чак и у задовољствима. Наставничко старање не треба ни у ком случају да се заврши само предавањем званичне наставе са катедре, јер он има и други исто тако узвишен задатак, да удива у душу својим ученицима узвишене идеје и пдеменита осећања. Ово ће друго бити могућно само тако, ако је наставник у што чешћем саобраћају с учеником. НаЈзад трећа последица проистиче из саме деФиниције, коју смо дади васпитању, као принцип нашег саобраћаја с дететом и као главни