Prosvetni glasnik

262

ПГОСВЕТНИ ГЛАСИИК

Гдекоје су именице у овом случају задржале поред дужег обдика на -е и етарији краћи облик без -е, али с промењеним значењем; на пр.: ср. вн. 8Ш — §еп. 8ке1:е = н. вн. зШк, з1а(11; и зШ1;е; ср. вн. уаг1. §еп \ ; ег(;е = н. вн. !';хћг(; и Ши1е. Код других се именица основа мењала одбацивањем крајњег -п у ном. синг., што се делимице збивадо и у старом периоду и утицадо на Флексију тих именица; на пр.: ст. вн. ћеМап ср. вн. ћеМеп н. вн. ћеМе , , ћгаћап (гаћо) „ „ гаћеп (гаће) „ „ гаће „ „ ћигсПп (ћигчН) „ „ ћ1п'(1е „ „ ћиг(1е „ „ 1епОп (1еп1ј) „ „ 1епс1е „ „ 1еп(1е „ „ 1и§1П (1и §1) „ „ 1и§еп(е), 1иде „ „ 1и§е „ „ Јегзапа „ „ уегзеп „ „ 1'егзе „ „ сћићћ1па „ „ кисћеп „ „ кисће игд. Има доста именица, код којих је дедовада рушива сида анадогије, те су без икакве промене у својој основи оставиде своју консонантску (сдабу) групу и прешде у вокадску (јаку) груну, као: аг, ас1е1аг (ас11ег), в1аг, тапп, 1'и&, уа(ег, ћгш!ег, пасћ!;, ћгиз!;, ћиг§, тииег, 8сћ«е81ег, ј ;осМег итд. Она тежња, да се гдасовни спој што више стегне, види се већ у ст. вн. језику, у коме ном. синг. именица мушк. и женск. рода нема наставка -8 као у готском, те се по обдику изједначио с акузативом сингудара; на пр. гот. N. <1а§-8 — А. с1а§. ст. вн. N. А. 1;а§; гот. N. ћагс1е18 — А. ћашП ст. вн. N. А. ћнИ; гот. N. §а81;8 — А. §аз1, ст. вн. N. А. §ав1;: гот. N. апз1;8 — А. апб4, ст. вн. N. А. апз!;; гот. N. 8шшз — А. зипи ст. вн. N. А. зипи,-о гот. N. МјопЈз — А. Мјопс! ст. вн. N. А. Мип1; гот. N. паМз — А. паМ, ст. вн. N. А. паМ. Тој тежњи има се приписати, што још у старом периоду краћи обдици ген. пдур на -6п претежу пуније обдике на -опо, и што се у ср, вн. језику ген. и дат. синг. именичких основа на -1 изједначио с ном. и акуз.: N. А. кгаЛ — 6. Б. кгеЛе и кгаЛ. Најпосде је и мешање рода имадо утицај на предажење именица из једне групе у другу. Тако су на пр. још у средњем периоду почеде неке именице средњега рода поступно прелазити у мушки род, које су у садашњем немачком језику искључиво мушкога рода, као: §аи, тог<1, 1;гапк, аћ§оМ, ас1е1, гаићег, 1оћп, зреег, рћЛ итд . ; обрнути је сдучај са садашњим именицама средњега рода: 1оћ, зе§е1. Многобројне су именице, које су у садашњем језику женскога рода, а у ср. вн. су биде иди 1. мушкога нагињући поступно к женскоме роду као: атејзе, ћ1ите, зеИе, зсћ1ап§е, зоппе, 1гаиће, та<1е, геће, 1аћпе, зсћиеске итд . 2. средњега рода, као: аћге, агтћгаз!;, ћееге, зргеи, ш>1ке, теаЉ. — Женскога су рода биле а постале сада 1. средњега