Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

287

немогуће додавати му нове предмете и т. д. Шта више, поаеке општинске власти нису чак хтеле ни дати потребно одобрење за оснивање оваквих друштава. Да једанпут прекине с овим погрешним појмовима и да сузбије апатију понеких вдасти, г. Шолерт, министар унутрашњих послова и просвете, упутио је 2. априла 1898. године г.г. главним инспекторима особито значајан расаис. Од њега су добили мало додније сваки учитељ и свака учитељица ио један примерак. Овај распис наређује, да се антиалкохолна настава има сматрати као обавезна у свима основним шкодама. Сем тога у њему се износи и начин, како је треба изводити без преоптерећивања насгавног програма. У исти мах, напомиње се, како ће се учитељи спремити за ту наставу на нарочитим предавањима. 1 Исто тако у распису говори се и о томе, како ће учитељ, коме општинска власт не би хтела одобрити оснивање антиалкохолног друштва, поступати с ученидима, да потпишу обећање о апстиненцији. Предавања, чији је програм добио сваки слушалац, имала су тако велик успех, да је далеко премашао наду. Ствар умерености по шко• лама развијала се отад особито сјајно. Одушевљење — разумно одушевљење, које се оснива на научним истинама о шкодљивости алкохола — обузело је људе толико, да су се учитељи удруживали у нарочита друштва умерености. Успех, постигнут с учитељима, изазвао је министра, да оснује друге године, 1898., слична предавања за учитељице. Резултати су били исто тако славни, као и код ових првих. Ето у неколико речи постанак и развитак антиалклхолне пропаганде у белгиским школама. Као што се може опазити из специјалних листова, који излазе у Француској, у Швајцарској и Холанду, велик број антиалкохоличара у тим и другим земљама, међ којима је пуно одличних људи и с великим ауторитером, желе да виде код себе исте овакве установе као и у Белгији. Сви се слажу, и потпуно имају право, да ваља баш понајпре отпочети од деце. Дете-апстиненат, само ако је добро поучено, сачуваће целог свог века одвратност према алкохолу и љубав према умерености. „ИзбављајуКи своју децу, избавиАсмо и Велгију," рекао је један говорник на међународном конгресу против алкохолизма у Бриселу 1897. године, на шта је цела сала одговорила особито бурним пљескањем.

1 Те исте године. министар унутрашњих цослова и просвете послао је сваком учитељу један пример&к ових дела: Ђ-г Уап СоШге, Безхопз У1зс6га1е8 (Повреде човечје унутрашњости); 1)-г Вгеп^аИ, Ргеји^ез рориШгев 8иг 1'а1соо1 (Народне предрасуде о алкохолу); ЕАт. Уаз1е1, РеШ тапие1 Де 1;етрегепсе (Мала ручна књига умерености). Године 1899. ове су књигв добиле и све учитељице.