Prosvetni glasnik

392

ТТРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Прома томе су у тим школама давана едементарна знања те врсте. Учили су се иа изуст датински псадми и уз то су читани у исалтиру; нарочито је изучавана кадиграФија, да би се добнли веигаи иреиисачи, који су увек по манастирима имали посла. Затим су се учили црквеном певању, јер је оно свагда било потребно за црквене службз. Учила се је и аритметика, особито удешена за израчунавање покретних иразника, нарочито ускрса. Доста се рано приетупало учењу црквеног и говорног латинског језика. ЛатиНски је тада био језик богослужења,. науке, судске праксе. II знање истога било је неопходно потребноза будуће службенике цркве, науке и суда. Већина се ограничава на елементарно образовање. Виши се ступањ састојао у знању тако званих слободних вештина. То су биле: 3језичне науке: граматика, риторика и дијалектика (тривијум), и 4 математичке: аритметика, геометрија, астрономија и теорија музике (тако звани квадривијум). Основа свих наука била је граматика, разуме се граматика латинског језика; у свези с њом било је читање и тумачење писаца. Риторика због потпуног одсуства црквених беседа у средњем веку, а тако исто и због оскудице услова за развиће беседништва у световном животу, није имала готово никаква значаја и уместо ње предавала се је вештина писања и службених састава. Још је мање значаја имала дијалектика, али у другој половини средњега века, када се пробудила страст за знањем, тежња за изналажењем истине, она је добила прву вредност. Она је силно развијала мисаоне моћи ученичке. „Није паметно, вели Сперапски, што се је нању ослонио умпи покрет друге половине средњега века, штоје пробуђени људски разум узео њу за главно средство прн реФорми целокупне системе образовања и што је њу он ставио као камен темељац у нову. универзитетску зграду" (стр. 78—79.). Аритметика и астрономија иредаване су, у главноме. ради могућности вршења црквених прорачуна; музикаје предавана теориски, геометрија савршено није ни предавана, а место ње, пружани су којекакви, често потпуно Фантастички подаци из геограФије и јестаственице. Све, чему су учили у тој школи, било је туђе за живот, што је и разумљиво, пошто је школа имала циљ спремати не за живот, већ за манастир. Манастирском духу школском одговарала је и школска дисциплина. Батина и трска биле су главна средства, ко.јима је учитељ будио вољу за учењем. Хуманисти су звали средњевековне учитеље „разбојници, тирани, касапи, џелати" а школу „тамница и мучионица несретне заробљене младежи." Сва јо наука тога доба била искључиво школска наука, сколастика. Под сколастиком су разумевали не само 7 слободних вештина, не само богословље и философију , него још и право, јестаственицу^ медицину, — једном речју, све знање тога доба. Мртва по својој са-