Prosvetni glasnik, Nov 01, 1905, page 32

570

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

јесте за Ручни Рад начелно, алн није за овакав, какав се уводио код нас. Међутим то беше само изговор, јер се у нас беше почео уводити најновији правац аедагошки, и Србија је бил.а на путу да буде једина земља, у којој је Ручни Рад уведен без лутања и за најкраће време. Од то доба више нико не и помишљаше на продужење курсева и обнову Ручног Рада. Шта више, Ручни Рад се идентиФиковао с „реакцијом," која га је увела и сваки приврженик његов смарао се за „пријатеља реакције!" 1 И залуд је Друштво за Ручни Рад у школи још пуну годину дана издавало свој дист и обавештавало свет о важности овога предмета и позивадо га да одвоји подитику од културних тековина и да мењајући њу не ништи и ове. У журби за политичким слободама и у заузетости за њих нико више и не вођаше рачуна о Ручном Раду и ако он стајаше у закону као обавезан, и гдас Друштва за Ручни Рад у школи оста „глас вапијућег у пустињи!" Н број иријатеља његових и претплатника на дист друштвени сведе се на седамдееет!... За овим додази некодико пројеката новог закона о народним шкодама и готово су сви они задржавади Ручни Рад као обавезан предмет. Али ни јодан од њих не постаде законом. А нови закон од 1904 остави га „по могућству." То у нашим пршшкама значи толико, колико и да је сасвим изостављен. Јер о њему, као што видосмо, четири године нико не вођаше бриге ни опда, кад стајаше у закону као обавезан, а то ли ће водити бриге сада кад се „не мора." Јер ваља знати, да се за предавање овога предмета морају стављати у буџет школски и извесне суме за набавку грађе и за алат, где он још није набављен. Међутим, само министарство не само што у свој буџет државни није

1 А најгоре су прошли они, који беху постављени у окружне градове. Они који рађаху на увођењу ове новине жедеди су, да се то почне од окружних градова као већих центара. С тога у свакој окружној вароиш отворише по једну радионицу Ручног Рада и за наставника у њима морадоше да доведу којега учитеља, који зна Ручни Рад. А ово већином беху мдађи људи, који се беху одушевиди овом новином и свршиди је о свом трошку. II ништа за то, што су то биди већином мдађи учитељи и што су доведени у окружне градове из ове опште, државне нотребе и што су они једини и зиади ову вештину: они су названи »пријатељи реакције« и вређани су и кдеветани на све могуће начине а најпосде и отерани у седа!... Нимадо боље није прошао ни управник свих курсева и први и највећи радник на увођењу ове новине у нас г. Јов. С. Јовановић. Отеран из Министарства, где је био доведен да, као стручњак у овоме, управи просветној буде на руци при увођењу ове новине, постављен је најпре за учнтеља у — Лозници! А кад је декарски утврђено, да због специФичног катара вдућног не може да врши учитељску дужност, за њега не беше у просвети друга положаја, него оде у — резервне оа>ицире! А кад га видоше у униФорми, повикаше на сва уста: напустио Ручни Рад!... Па ни то није бидо доста. Кад је са жениним новцима и кредитом Задруге за нодизање зграда иодпгао мадо кућице у Капетан-Мишиној улици у Веограду, сви су повикали: »Обогатио се од Ручног Рада/ а некима је и ово изгледадо мадо него су шапутали: „иокрао"!!...