Prosvetni glasnik

570

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

јесте за Ручни Рад начелно, алн није за овакав, какав се уводио код нас. Међутим то беше само изговор, јер се у нас беше почео уводити најновији правац аедагошки, и Србија је бил.а на путу да буде једина земља, у којој је Ручни Рад уведен без лутања и за најкраће време. Од то доба више нико не и помишљаше на продужење курсева и обнову Ручног Рада. Шта више, Ручни Рад се идентиФиковао с „реакцијом," која га је увела и сваки приврженик његов смарао се за „пријатеља реакције!" 1 И залуд је Друштво за Ручни Рад у школи још пуну годину дана издавало свој дист и обавештавало свет о важности овога предмета и позивадо га да одвоји подитику од културних тековина и да мењајући њу не ништи и ове. У журби за политичким слободама и у заузетости за њих нико више и не вођаше рачуна о Ручном Раду и ако он стајаше у закону као обавезан, и гдас Друштва за Ручни Рад у школи оста „глас вапијућег у пустињи!" Н број иријатеља његових и претплатника на дист друштвени сведе се на седамдееет!... За овим додази некодико пројеката новог закона о народним шкодама и готово су сви они задржавади Ручни Рад као обавезан предмет. Али ни јодан од њих не постаде законом. А нови закон од 1904 остави га „по могућству." То у нашим пршшкама значи толико, колико и да је сасвим изостављен. Јер о њему, као што видосмо, четири године нико не вођаше бриге ни опда, кад стајаше у закону као обавезан, а то ли ће водити бриге сада кад се „не мора." Јер ваља знати, да се за предавање овога предмета морају стављати у буџет школски и извесне суме за набавку грађе и за алат, где он још није набављен. Међутим, само министарство не само што у свој буџет државни није

1 А најгоре су прошли они, који беху постављени у окружне градове. Они који рађаху на увођењу ове новине жедеди су, да се то почне од окружних градова као већих центара. С тога у свакој окружној вароиш отворише по једну радионицу Ручног Рада и за наставника у њима морадоше да доведу којега учитеља, који зна Ручни Рад. А ово већином беху мдађи људи, који се беху одушевиди овом новином и свршиди је о свом трошку. II ништа за то, што су то биди већином мдађи учитељи и што су доведени у окружне градове из ове опште, државне нотребе и што су они једини и зиади ову вештину: они су названи »пријатељи реакције« и вређани су и кдеветани на све могуће начине а најпосде и отерани у седа!... Нимадо боље није прошао ни управник свих курсева и први и највећи радник на увођењу ове новине у нас г. Јов. С. Јовановић. Отеран из Министарства, где је био доведен да, као стручњак у овоме, управи просветној буде на руци при увођењу ове новине, постављен је најпре за учнтеља у — Лозници! А кад је декарски утврђено, да због специФичног катара вдућног не може да врши учитељску дужност, за њега не беше у просвети друга положаја, него оде у — резервне оа>ицире! А кад га видоше у униФорми, повикаше на сва уста: напустио Ручни Рад!... Па ни то није бидо доста. Кад је са жениним новцима и кредитом Задруге за нодизање зграда иодпгао мадо кућице у Капетан-Мишиној улици у Веограду, сви су повикали: »Обогатио се од Ручног Рада/ а некима је и ово изгледадо мадо него су шапутали: „иокрао"!!...