Prosvetni glasnik

! ЛДН.Л ГЛ.ЛВНОШРОСВЕТНОГ СЛВЕТЛ

383

I „Рачунске таблице" састоје се нз 10 свезака са 76 комада таблида и редног „тумача". У њима сам нашао ово : 1. Писац хоће овим својим таблицама да иопуни онај недостатак, што га види код досадашњих рачунаљака и који се састоји у том, што се код њих не може да покаже ни једна рачунска операција онако, како би деиа имала дред очнма потпуну целину од самог почетка до коначног резултата, него нм се једна појава наступањем друге одмах губи испред очију. Међутим менн се чнни ди му ово није испало за руком н да ће се овим средством пре отежавати схватање рачунске операције, него олакшавати. Треба само видети прву таблицу у III свесци, којом треба да се објаени одузимање. Много је и лакше и природније и очигледније како данас раде учитељи садашњом рачунаљком н другпм средствима за очигледну рачунску паставу. Наравно да деци треба само лепо објасдитп шта значе знаци за разне рачунске радње. 2. Писац се овде ограничио на неколико знакова (трокут, четворокут, „куглица" (?) и котурић"), па хоће да деца с њих апстрахују појмове о поједппим бројевима и рачунским радњама. Међутим и педагошки и исихолошки је оправданије кад учитељи узимљу впше разноврснпх познатих предмета, па помоћу њих стварају децп појмове и о бројевила и о рачунским радњама. 3. Не налазим да знаци бројева по свом саставу имају чега заједничког са појмом броја који представљају и да се оним раскидањем тих знакова може олакшати асоцијација појма са његовнм знаком. Кад деца постепено добнју иојам о једном броју, онда се одмах за сваки тај појам везује и његов знак, који ће се упамтити већ и зато што се помоћу њега одмах врше и извесне операције рачунске. Раскидање нак овнх знакова на неке делове нзгледа ми и сувише извештачено, јер прво не одговара саставним деловила рукопнсних знакова, којн се делови морају децп показивати при првом ппсању знака једног, а друго овако исецкани знаци пре ће отежавати вегово асодирање с појмом броја вего олакшавати. Треба само видети нпр. знак 7, 8, 9, 10, па помислитн колико би времена детету требало док опо нз њихових саставних делова нрочита шта онп иредстављају! (свеска IV, таилица 1 — 5). 4. Налазим да је доцкан кад се ставља да деца тек на последњим таблицама последње свеске виде да множење није ништа друго него скраћено сабирање једнаких бројева, а дељење скраћено одузимање. Учитељи раде практичније кад раније вежу ове две теже радње за оне две лакше и познате овим заједипчким особинама. 5. Писац сад употребљава термине који су код нас изншли из употребе: умалимак, делимак, умножимак. Писац је мислио „да немамо згодног учила којим би се могли потпуно деци објаснити сви они нојмови, без којпх се рачунство не може по све рационално и схватљиво обрађивати у I разреду", па га је то навело да сам измисли ово ново средство. Мени се међутим чини да је тих средотава и сувпше на расположењу, и у колнко су она природна, у толико је боље алн да се она не употребљавају у довољној мери методски и да се не води довољно рачуна о нроцесу учења, па да отуда долази оно, што писац вели да дете мора да верује само зато што му то наставник тако казује.