Prosvetni glasnik

398

ИР0СВЕТШ1 ГЛАС1ШК

трона, обдарених брзином која је 0,9 брзине светлости; маса би електрона, па може бити и маса спих тола, била носледица електромагнотских реакција; величина енергије потребне да даде једном телу, напуаеном електрином, све већу и већу брзину, тежила би бесконачно воликој количини, кад би брзина тела имала за своју границу светлосну брзину. Зраци у, који се но скрећу и који су слични Рентгеновим зрацима, чине само врло мали део целокупног бро.ја зракова. Извесни зраци / одликују се изванредно великом моћи продирања и могу проћи кроз оловне плоче, које су дебеле и по некзлико сантиметара. Бекерелови со зраци могу корисно употребити за радиограФи.је а да се не морају употребити нарочити апарати: Мала стаклена трбушаста цев, у којој се налази неколико сантиграма неке радијумове соли, замењују Круксову цев. Овде се користимо зрацима (Ј и у. Тако добијене радиографије нису довољно разговотне због дифузије зракова [1 од стране тела иа које наиђу. Добре, разговетне радиограФије, добијају се, кад се скрену зраци 0 јаким електромагнетом и употробе зраци у; како су зраци / слаби, треба употребити више дана за позпрање, да би се добила радиограФија. V. Радијуиове соли испуштају непрестано из себе тоилоту. Ово је испуштање довољно јако да се може доказати грубим огледом помоћу два обична термометра са живом. Узму со два потпуно једнака топлотно изолаторска суда (А и А 1 ). У један (А) од ових судова стави се трбушаста стаклена цев а, у којој со налазп 7 десиграма чистог радијумбромида; у други суд (А 1 ) метне се таква иста стаклена цев а\ само се у њој налази ма која неактивна супстанција, н. пр. баријумхлорид. Температуру сваке сродино показује по један термометар. чији се прлширен крај налазп у поносредној близини с трбушастом стакленом цеви. Отвор на из >латорима је зат1!орен памуком. Под оваквим условима, термометар I,. који со налази у истом суду, у којем је и раднјум, показује температуру стално већу од 3° од оие, коју показује други термометар V. Помоћу Бунзенова калоршгетра с ледом може се израчунати ко личина топлоте, коју ослобођава радијум. Стављајући у овај кадориметар трбушасту стаклену цов, у којој се налази радијумова со, опажа со сталан прираштај у топлоти, који иресгаје, чим се уклони радијум. Ако се мерење врши е радијумовом соли, којаје већ одавна доби.јена, ог.Јед показује да сваки грам радијума ослобађа сваког часа од прнлике 80 малих калорија топлоте. Ради.јум, дакле, ослобађа сваког сата количину топлоте, к)ја је довољна да истопи лед за његову тежину. Изгледа да употребљона радијумова со остаје увек у истом стању. У