Prosvetni glasnik

НАУКА И ПАСТЛВЛ 249

узраста, пуштали су их по десет-дванаест одједно.м да трче или боље скачу. Требало је видети, како су живо подскакивада, како су падала, устајала и опет скакала у нади, да добију најбољу награду. Мгра је лепо текла и све награде однела су деца. Свуд су пазили на ред сами савсзниди. Око седам часова чланови савеза добили су ужину, после чега су се задовољни и срећни, почели разилазиги кућама. Празник је испао потпуно за руком, захваљујући нарочито лепом времену, због чега су дошли у Јелисаветино савезници из најудаљенијих места. (сврпшђе ск)

СРПСКА ГИИНАЗИЈА „ДОМ НАУКЕ" У СОЛШ постанат^ и развице њемо. Наш рад у Маћедонији, у почетку ноглавиго просветни, почиње, може со рећи, тек од 1890. годиие и то још не по све интонзивно. Тешкоће са којима смо се у почегку имали борити биле су огромне. Сједне стране имала се издржати борба са Бугарашима и Гркоманима, који су у то време имали јак корен у свом раду а уз то су и код власти посредством цркава и привилегија, које уз њих иду, себи обезбедили ирилично повољне ногодбе за рад; с друге стране ни Турци као господари те земље нису нас ни тада као ни увек до тада радо гледали, зазирући од нас на сваком кораку, чему ће се свакојако наћи довољно разлога у историји наших и турских односа. Сметње, које су нам у разним облицима прављене са стране бугарске пропаганде, оправдано су с њиховог гледигата у толико, у колико су Бугари у нама и нашем раду гледали најопаснијег противника, имајући на уму јачу сличност нашу са становништвом маћедонским и с обзиром на језик и с обзиром на заједничке нам обичаје, који одликују српску народност. Свесни свега тога, разуме со, Бугари нису могли бити равнодушни прома нашој појави у Маћодонији. Грци пак знајући и сами да већина маћедонског становништва, које прнзнаје патријаршију, и код кога они налазе ослонац за свој пропагандистички рад, нису Грци већ Словени, бојали су се појаве наше, опет онравдано, с тога што су знали да и ми као и ти Словени призна .Јемо Иатријарши.ју, да смо дакле и по јозику и по вери и но обичајима исто, те да ћемо својим радом, без великих тешкоћа, одвући им ту масу, на коју се они наслањају. Турке је пак прошлост научила: да су им Срби најупорнији противници; да су они ти, који су их задржавали у њиховом надирању