Prosvetni glasnik

НАУКА И НЛСХАВЛ

251

Ноповић, Ориђанин који је као впнр^дан ђак свршио нашу Велику Школу у Београду. Димитрије је био стварно и први управитељ те нрве наше школе у Солуну. За наставникч имао је Вука Ивановића и Косару Ивановићку. Свакојако, што се и поред тако огромних тешкоћа, са којима се имало у почетку борити, дошло ииак релативно доста брзо до те школе, има се захвалити и неуморној заузимљивости Димитрија Поповића, који не беше те среће да настави за дуже времена свој, за нас шшдни поеао, већ га прерана смрт однесе са овога свота 1894 године месеца септембра, и тако наша школа остаде и без мутевелије и без свога директора, који је успео да за непуну годину и по Формира сва четири разреда основне школе и да за тако крагко време припроми децу за даље, гимназиско тпколовање. Нека му .је хвала и вечан спомен међу Србима за све услуге, које је своме народу учинио! Још за живота пок. Димитрије удесио је и пред властима обпазложио потребу за једру гимназију. На место пок. Димитрија буде од власти потврђен и за мутовелију и за директора, школе г. Петар Костић проФесор и ректор нризреноке Богословије. 16. септембра 1894. године Петар Косгић поднесе молбу меариФату да се русат-наме, које је дотле гласило на Димитри.ја Поповића пренесе на њега и да га у исто време поставе и за директора паставе у тој школи. У тој истој молби тражено је допуштење да се поред основне школе отворе и два гимназиска разреда с тим да обе те школе буду заједно и под истом управом. МеариФат је, усвојивши разлоге наведене у молбијош истог месеца потврдио Петра Костића за мутевелију и директора школе и допустио отварање двају разреда гимназиских. На оенову тог допуштења отворен је још истог месеца поред основне школе и I разред гимназије, у који се уписало 15 ученика. Поред г. Петра Костића били су те године у основној школи и гимназији наставници г. г. Милорад Ђукановић, Дутпан Поповић, Јован Б.јеловучић (за Француски језик) и Исмаил Едиб (за турски језик). Госп. Ђукановић је био и васпитач у интернату. Идуће, 1895. године отворен је и II разред гимназије. Те године било је упис-ано у I разред 42 а у II 16 ученика. У сама та два гимназиска разрсда било је уписаних скоро 60 ученика. Кад се том бро.ју дода око 80 ученика у 4 разреда основне школе, са коЈима су били у заједници ти гимназиски ученици, онда се може одмах увидети колика се потреба осећала, да се те две школе .једна од друге одвоје, тим пре што јо Солун врло велики град по простору, у коме јо немогуће било деци са свих крајева долазити у ту једну .једину нашу школу. Због тога што смо имали свега једну школу, деца, која су имала врло удаљене станове морала су бити или у потпуном интернату (на стану и храни у школи) иди као полуинтерни (с правом само на ручак, да не би и у подне морала ићи кући на ручак и по ручку