Prosvetni glasnik

Б Е Л Е III Ц Е 43б варено1' ваздуха, којп цаша деда дневно по неколико часова удншу, тај ће те недостатке још јаче осуђивати. 0 оним такоиотребнии ингениознии ииетрументима и анаратима за мерење унесеног свежег ваздуха, за упијање бактерија, за испитивањо квантума угљеном киселином уквареног ваздуха, за мерење влаге у ваздуху, за мерење светлости и т. д. нећсмо нишга да говоримо, јер разуме се, да со тим проналасдима ума човечјег наше школе не користе, прелда би се сви ти апарати као џеини за јевгин новац могли пабавити. Вбог те лакомислене штедње од сгране државе (па у другом тек реду ошншне) многе школе пемају ни школских лекара и ако су они чувари и заштитници највећег и најскупоценијег државног добра — омдадине будућег народа. „Али не само да се у нашим школама не испуњавају, са трошком скопчани, хигијенски захтеви, него чак ни они, који ништа не стају, а стоје у свези са унутрашњом организацијом саме школе. Тако н.пр. у нашим основним и грађанским школама није познат онај мали одмор између часова, који се у смислу миннстарског расписа упражњава у средњим школама. Даљо: У наставном плану за наше бечке школе не видимо да је хигпјенским поукама дато оно достојно место као што јо то случај у унутрашњости, где су у учионицама ударене посебне таблице са елементарним здравственнм правилима, које потпомажу веће интересовање за чување здравља. А како стојимо са гимнастиком У Телесној вежби најмање се нажња обраћа, а за левојке је тај важан наставни предмет чак и необвезан. „Све су то моменти, којима свака хигијенска изложба особиту пажњу поклања и које уме да цени, само их на општу жалост нашу и на шгету наше деце занемарују наше бечке школе, ако не све, а оно велика већипа". Као што се види, из овога чланка бечко основне школе у мпогоме чему оскудевају, а од тога — само се по себи разуме — бечка деца телесно много пате. * Универзитети у Немачкој по годинама, када су основани. НајстариЈп универзитет у Немачкој је 'уннверзитет Рупрехта Карла у Хајделбергу. Он је основав 1886. год., дакле у времену када су у Аустрији постојала већ три универзигета онај у Прагу, за тим у Кракову и пајзад онај у Бечу. Остали немачки универзптети основани су у следећим годинама: 1402 год. оспован је универзитет Јулија Максимилијана у Вирцбургу; 1409. уннверзитет у Лајпцигу; 1419. универзитет у Роштоку; 1456. у Грајфсиадду; 1460. универзитет Алберта Лудвика у Фрајбургу; 1477. универзитет Еберхарда Карла у Тибингену; 1502. Фридрихов универзитет у Хали; 1527. универзитет у Марбургу; 1544. Албертов универзитет у Кенигсбергу: 1558. универзитет у Јени; 1607. хесенски универзитет краља Лудвика у Гисену; 1621. универзитет у ПГтрасбургу; 1665. универзитет Христијана Албрехта у Килу; 1702. Леополдов универзитет у Бреслави; 1737. универзитет Ђорђа Августа у Гетингену; 1742. универзитет Лудвика Макснмили.јапа у Минхену; 1743. год. универзитег Фридрпха Александра у Бреслави; 1773. основана је академија у Минстеру, која је 1902. претворена у универзитет; 1786. основан је рајнски универзитег Фридриха Вилхелма. Најмлађи немачки универзитет је онај у Берлину. Он је основан 1810. год. и носи име краља Фридриха Вилхелма.