Prosvetni glasnik

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

негу бодесника. А.ш сад је та брига пребринута. У склоништу имају довољан број сестара, које су потпуно извежбане у бодесничкој нези. Шта више, и данас не престају додазити молбс од лногих, да се приме за сеетре. Потпуно се уверивше, да добре сестре могу бити само оне добре хришћанке, које не воле таштину оиог света, с његовим задовољствима и уживањима и које сматрају негу склонишне несрећне деце као свету ствар, као богоугодно дело и као подвиг хришћанске љубави, Савет је Вратства Царице Небесне израдио за њих нарочита правила за живот. Ова се правила знатно разликују од правила других монашких општина. Пошто је већина сестара братства тежила монашком животу, то су им ова правила дала потпуну могућност, да, живећи у свету, проводе живот, сличан калуђерском. Све се сестре дижу у шест часова. У шест и по скупљају се у склонишну цркву на општу молитву. Иосле овога долази заједнички чај, за време чега се читају животи светих или поуке. По-цео дан сестре се труде око болесника и по реду ноћу дежурају. Дан, пун озбиљног и тешког рада, свршава се општом молитв )м у склонишној цркви. Сви се постови држе, а многе сестре по својој вољи никад не једу меса. Четири пута годишње дужне су се спремити-за причест и причестити. Недељом се приређују сестрама религиско-наравствена предавања. За њих се приређују и предавања уз пројекциони апарат. Многе новопостављене сестре дошле су у склониште по благослову оца Јована Кронштатског, који им је објаснио, да је служба склонишној несрећно .ј деци под1гиг достојан сваке монахиње -. V. Још неколико података о Склоништу и Братству у иие Дарице Небесне из 1902. године. Да наведемо још нонешто из живота ове установе, о којој је досад било речи, како би читалац добио о њојзи потпуно јасну представу. Године 1902. Братство у име Царице Небесне продужило је и знатно раширило свој благотворни рад око неге и васпитања малоумних, идиота и епилептика. Дванаестог марта те године држала се општа седница чланова Братства иод председништвом преосвећенога Инокентија, енископа Навреског. На њојзи је био прочитан и одобрен извештај за 1901. годину. Том су приликом били изабрани за почасне чланове Братства: преосвештени Инокентије, епископ Нарвски; настојатељ Сергијеве пустиње, архимандрит Михаил; настојатељ ПсковоПечерског манастира, архимандрит Методије и свештеник А. В. Рождественски за његов рад и за особито велико заузимање око Братства.

1 Чудо Бојгле днл слабоумннхт. и припадочннх^ д^ћтеи. Детроград 1903. 8 а '24 с. С девет слика. воје нредетављају старо и ново склониште и сдене из његова жинота.