Prosvetni glasnik

488

иросветнн гдленик

Узроци преоптерећености у немачким средњим школама старијег и новијег времена

Већ. скоро половину столећа образовани кругови у Немачкој, па и у осталим државама, са највећом се заиетошћу ингересују за једно питаље, које је —• још не решено — и дан данас на дневноме реду, за иитање о иреоитерећењу ученика у вишим школама. За цело то време од скоро 50 година сви, иоле угдеднији светски политички листови доносили су из више или мање компетентиог пера, чланке у којима се третирало ово за ,ја"ну наставу тако важно иитање, а стручни листови у сваком свом броју приндипијелно су га расправљали. На тај начин створена је по овоме питању читава литература, у којој вешт посматрач опажа две појаве, сасвим штетне за решење третиранога предмета. С једне стране чланци, у којима се пише против преоптерећења, као доказане чињенице, иотичу из пера лајика, а ти људи ничим другим не аргументишу своју компетенцију него или искуством, које се датира још из онога времена, када су они сами били ученици које више школе, или причањем своје или туђе деце. Са друге стране опет и стручњаци иадају у грешку, јер они хоће Факат преоптерећења или сасвим да опореку или да га шго већма потцене. Таквим поступцима немогуће је решити питање, о коме је овде реч. Лајици, а специјилно лекари несумњиво су компетенти, да на основу здравствених појава, које у својој пракси опажају на ђацима витих школа, утврде Факат преоптерећења. Они су истина у могућности да констатују болесно стање — али чим почну да испитују узроке болести од преоптерећења — а док се не дозна за узрок зла, оно је немогуће отклонити — они падају у збиља чудновате заблуде. Дзмеђу многих осталих једна се велика заблуда састоји у томо, што се иницијатива за ослобођење од овога зла натурује влаДама, као да га је могуће циглим министарским расписом уништити. Не мања је заблуда, када се нреонтерећење уиисује у грех уобичајеној наставној методи на вишим школама и наставницима, које сматрају као лакомислене педанге, спутане у окове прописане методе. Ну узроци преоптерећења много су дубљи а и ослобођење од тога зла много јс теже, него што то мисле лајици. Преоптерећењо је већ од скоро половину века укорењена тешка болест на нашем наставном, шта више на нашем националном организму, па је баш због тога и треба постепено и лагано лечити. За терапију те болести најмање имају смисла оне шупље декламације јавних дрекаваца са свим њиховим екстравагантним предлозима за сузбијање зла, о коме је овде реч, јер таква трабуњања и бенетања немају никакве везе са осно-