Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВЛ

49Г.

тоде; поред н>е би могла отпаети они сувопарпи домаћи задаци и досадна веџбања! Али ако хоћомо истину да говоримо, онда морамо признати, да се граматици овде онде још и данас — а пре 20—30 година то је био општи обичај — тодико важности и пажње покдања, да дектира осгаје у запећку тако, да се из нида изгуби главна сврха учења страних језика, а то је нознавање садржаја литерарних продуката. Али одатле још не сдедује, да учитељ граматичар већма преоитерећава ученике од учитеља, који дектири важност покдања. Ми ће .мо признати још и то, да се емпиријском—механичном методом може квантитативно више прочитати, и да се ученик у парлирању може боље усавршити, али том се методом неће никада постићи, да ученик с обзиром на несничку интендију до појединости разуме какав Сафоклов или Шекспиров монолог, да проникне у филозофски значај и структуру мисли ко.јег Платоновог дијалога. Тс се способности могу стећи искључиво Формалном методом, која површни и летимични дух омладине задржава на облику и значењу поједине речи, док је свестоано не разуме, а то је без граматичког школовања номогуће. Емпиријском методом ученик се дотиче само нивоа читане лектире, а механичним вежџбањем у говору без основне граматике он се учи парлирати. На овом ћу месту да ириметим, да ће један келнер, који у француској учи Фраицуски парлирати, за две године већи успех иоказати него један наш ученнк за девет, а обојица уче по истој механичној методи. Наравно да од таквог учења неће ни келнер ни наш ученик никакве душевне користи имати. Ми се због тога и надамо, да Формална метода неће никада бити потиснута из наших школа. Као год што је неправда узроке преонтерећења уписивати методи у грех исто је тако будадаштина због нреоптероћења нребацивати наставнику његову новештину. Нико и не може захтовати од младх људи, који су тек изишли из универзитетске клупе, да буду мајстори у својој струци, нико им не сме пребацивати што ученицима задају за домаће задатке оно, што искуснији, испрактиковани старији наставиици носвршавају. Ну да би се та евентуална чињенипа у тако страном и штетном облику иојављивал.ц да би она тиштала васкодику омладину, то тек не може паметан човек тврдити, а не може због тога што су спораднчни штетни случајеви, изазвани кривицом неискусног мдадог учитеља врло ретки и што се они у иодо критичном броју но могу појавити због контроле, коју над њима врше њихови претностављени. Има и таквих наставника, махом млађих људи, који мисле да постигну изванредан ,поп р1из нНга" — успех, на онда наваљу.ју на ученике масом домаћих задатака и преонтерећавају их. Али и такви случајеви Форсирања избију на видедо и одмах бивају угушени, јер су и поједине владе расписима строго наређивале директорима, да