Prosvetni glasnik

наука и нлстава

501

само ученицима најстаријих разреда при изради темата и композиција на страном језику. Има још једна врста домаћих радња, позната у немачким шкодама под пменом: егзерциција. То је писмени превод једнога штива из прописаног немачког уџбеника. Ја сам мишљења, да се такве радње, које су скоро у свима средњим школама уобичајене како у нижим тако и у вишим разредима, да се те радње из разних узрока укину. Нре свега треба превод израдити, па га онда у нарочиту, само за такве радње одређену веџбанку на чисто преписати и предати дотичном наставнику, да рад исправи. За тај посао треба недељно бар 1 час утрошити, а тај један час може се с разлогом сматрати као издангубљен и бескорисно утучен. Само мало ученика има користи од егзерциција и то они, који их самостадно израђују, сви пак остали, који их механички препишу од вредних другова нмају штете, јер се навикавају на нееамосталан рад и постају готовани. Мени је из личног искуства познато, да ова врста домаћих писмених радња у ведико.ј већипи случајева не одговара ни бдизу знању ученика, па због тога би и био наиван сваки онај наставник, који би ио тим егзерцицијама квалиФиковао учениково знање језика. У много случајева егзерциције су умотвори старијег брата, ђака или оца, медипинског саветника, који је и сам некад „бубао" граматике, па му је још по нешто оста.то у глави или какве тетке, која је ире 60 година у пансионату или „клостеру" учила парлирати, — да те егзерциције су пре радови свакога другога, само не ученика, чије треба да су. Многи признају без околишења да је њихова егзерциција плагијат из ризнице кућевне филологије, али многи то и поричу, па се још за рана уче лажи и притворности. Са једног јединог гледишта био бих за те егзерциције, али нод условом, да се ограниче само на ниже разреде и да то не буде превод него просто преписивање каквог штива на страном језику. Преписивањем ученици би се веџбали у правопису. А кад једанпут ученик дође до свести и буде му испод части, да се на своју штету користи у много случајева недовољним знањем породичппх чланова — дакле кад уђе у виши одсек — онда могу месечно једанпут задаване радње да замене један месечни превод из којег од тежих писаца. Ну пошто споменута врста домаћих радња није школеким законом предвиђена него само недељна скрипта, која се подносе наставнику на исправку и оцену, то ја онда не увиђам, зашто да се не задовољи са екстемпоралијама (екстемпорале се назива писмени задатак — обично превод — који ученик мора без икаквих номоћних средстава да изради), израђеним у школи. Кад и када наставник још у школи диктује немачки текст за егзерциције. Тиме се изгуби бар по часа а на рачун много озбиљнијег и кориснијег рада у школи. Па како различити послови у школи и цросветни гдасннк, II. књ., 6. св., 1900. 33