Prosvetni glasnik

752

пр0свет1ш гласник

Богеп1г није знао ни за какав други пострек, него да својом теоријом једновремено обухвати делу оптику и деду едектродинамику кретних тела; он није имао намеру да да овим по.јавама механичко објашњење. ^агтог је у томе ишао и даље; усвајајући у начеду Богепг-ову теорију, он јој је, тако рећи, прикадамио Мас-Си11а§ћб-ове идеје о правду етарових кретања. По његову мишљењу, брзина етара има.ла је један исти правац и једну исту величииу, као што је има и магнетска сила. Ма како да је овај покушај био оштроуман, ипак се још једнако повлачи грешка 1|0геи1;2-ове теорије и остаће навек претежна значаја. По ЕогеМг-у нисмо могли знати, какве су врсте етарска кретања; благодарећи томе незнању могли смо замишљати или претпоставити ова кретања као таква, која ујодначују кретања материје и тиме успостављају једнакост, равномерност између дејства. По ћагтог-у, пак, позната су нам данас етарска кретања, и потад можемо ) тврдити, да је поменуто уједначавање - немогуће.' На овом се месту Рошсаге најизразитије истиче као противник механичке теорнје, у погледу на јединство у природи. Стога, поводом предњпх обЈашњења, истиче питање: Је ли, тиме, вели, речено, даје немогуће неко механичко објашњење, кад су, но моме мишљењу, тако иоколебана Багтог-ова насгојања? Свакако није ни мислити. да нека појава која је потчињена обадвема принципима — енергији и најмањем дејству, допушта бескрајан број механичких објашњења; такав је елучај и с оптичким и електричким појавама. Међутим, ни то није довољно: да је неко механнчко објашњење посве исправно —- мора бити просто; у такоме случају морамо учинити избор између свију могућих објашњења и, у томе ноступку, бити руковођени и неким другим разлозима а не само потребом за тим. Узмимо и тако, али теорију која би нас у овоме погледу задовољила и, према томе, могла да поелужи и ма чему другоме — још немамо. Треба ли да се око тога препиремо ? То би толико исто значило, као да смо заборавили раније претиостављени циљ; механизам није прави, једини диљ, јединство је управо наша главна мета. Морамо, дакле, умерити своје претерано частољубље; не треба да Формулишемо неко механичко објашњење; треба да будемо тиме задовољни, да га можемо увек наћи, кад год бисмо зажелили. У томе смо већ имали успеха; принцип о одржању енергије, био је свакад ионова утврђиван; уз то је дошао други принцип, на име онај најмањега дејства, кад бисмо га довели у онакав облик, какав се захтева у физици . И то је издржало све пробе, у колико се ово, у најмању

1 i ео овоме питању находе се врдо опсежна објашњења у напред поменутом делу Н. Рошсаге, Е1ес1пс11§ е4 Ор^ие. —