Prosvetni glasnik

наука и настава

Н9б

Опште је познато, да и најповршнији поематрач природе има појма о природним силама и закону узрочности у појавама. Али ако ти лојмови нису образовани на основу правилпог посматраља, онда се често дешава, да се природним узродима приписују најапсур^није последице и обратно. С тога је веома потребно упутити дете да свему шго види у природи потражи прави, а не натнриродни узроЕ и да са нађеног узрока уме правилним путем наћи последицу. Ово се често занемарује. Ми радије лунимо главе наших ученика непотребним именима и бројевима, дајемо им сама Факта, а не учимо их методи, којом смо дошли до најглавнијих од тих Факата. Зато је већ крајње време да им покажемо, да нема натприродних закона у природи, да ништа не постаје само од себе, већ све има свој узрок, да се ни један атом не изузима из општег закона и да случајност не постоји у природним појавама. Чиме ћемо то постићи ? Посматрањем и експериментом. И најбољи савети у том погледу остају узалудни, ако нису праћени посматрањем и огледима. Таква метода у природним наукама највише ће допринети искорењивању празноверица и лредрасуда, а уједно је и најбоље средство да се деца навикну он1тро опажати и самостално раеуђивати. * Биће свакако људи који ће се сматрати позвани да критикују ово наше мишљење у погледу отклањања заблуда. Човеку је у природи да размишља о саветима које му други даје, а уједно је и потпуно у праву, да то своје мишљење искаже и образложи. Неки ће нам приметити: неће ли можда та навика деце на сумњу имати штетних последица ? Кад их иавикнете да све примају са из■ весном резервом, можда ћете им тиме поткопати њихово поверење у живот и људе ? Да неће ваши слободоумни разговори нроузроковати умну анархију код ученика, а супротности на које их упућујете при самосталном размишљању можда ће им сметати да створе своје лично, стално гледиште на свет? Ево шта ми на то одговарамо: Наше сумње и докази биће увек на свом правом месту и само онда кад су доиста потребни. А што ће од више наставника чути можда супротна мишљења о истим предметима, то ће му само показати, да у животу има веома тешких проблема, кад два и три паметна човека о њима сасвим друкчије мисле. И тада, или ће једно од тих мишљења изабрати и усвојити, поштујући у исти мах и остала, или ће се дубље замислити о тој разлици, у намери да је смањи и на тај начин створи своје лично мишљење. Додајмо још ове значајне речи Ш. Ренувје у погледу сумње: „Карактеристика је глупа човека прооветни гласник, II. књ., 6. с1]., 1907. 60